حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مُطَرِّفِ بْنِ طَرِيفٍ، وَعَبْدِ الْمَلِكِ، وَهُوَ ابْنُ أَبْجَرَ سَمِعَا الشَّعْبِيَّ، يَقُولُ سَمِعْتُ الْمُغِيرَةَ بْنَ شُعْبَةَ، عَلَى الْمِنْبَرِ يَرْفَعُهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ سَأَلَ رَبَّهُ فَقَالَ أَىْ رَبِّ أَىُّ أَهْلِ الْجَنَّةِ أَدْنَى مَنْزِلَةً قَالَ رَجُلٌ يَأْتِي بَعْدَ مَا يَدْخُلُ أَهْلُ الْجَنَّةِ الْجَنَّةَ فَيُقَالُ لَهُ ادْخُلِ الْجَنَّةَ . فَيَقُولُ كَيْفَ أَدْخُلُ وَقَدْ نَزَلُوا مَنَازِلَهُمْ وَأَخَذُوا أَخَذَاتِهِمْ . قَالَ فَيُقَالُ لَهُ أَتَرْضَى أَنْ يَكُونَ لَكَ مَا كَانَ لِمَلِكٍ مِنْ مُلُوكِ الدُّنْيَا فَيَقُولُ نَعَمْ أَىْ رَبِّ قَدْ رَضِيتُ . فَيُقَالُ لَهُ فَإِنَّ لَكَ هَذَا وَمِثْلَهُ وَمِثْلَهُ وَمِثْلَهُ فَيَقُولُ رَضِيتُ أَىْ رَبِّ . فَيُقَالُ لَهُ فَإِنَّ لَكَ هَذَا وَعَشْرَةَ أَمْثَالِهِ فَيَقُولُ رَضِيتُ أَىْ رَبِّ . فَيُقَالُ لَهُ فَإِنَّ لَكَ مَعَ هَذَا مَا اشْتَهَتْ نَفْسُكَ وَلَذَّتْ عَيْنُكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَرَوَى بَعْضُهُمْ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنِ الْمُغِيرَةِ وَلَمْ يَرْفَعْهُ وَالْمَرْفُوعُ أَصَحُّ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Мутарриф ибн Тарийф ва Абдулмалик — у Ибн Абжардир — дан, улар аш-Шаъбийнинг шундай деганини эшитдилар: мен ал-Муғийра ибн Шуъбани минбар устида, уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га марфуъ қилиб (етказиб) айтаётганини эшитдим: «Албатта Мусо (алайҳиссалом) Роббисидан сўраб деди: Эй Роббим, жаннат аҳлининг энг паст даражалиси ким? У: Жаннат аҳли жаннатга киргандан кейин келадиган бир кишидир. Унга: Жаннатга кир, дейилади. У: Қандай кираман, ҳолбуки улар ўз манзилларига жойлашиб бўлдилар, ўз улушларини олиб бўлдилар, дейди. Шунда унга: Дунё подшоҳларидан бирига тегишли бўлган (мол-мулк) сеники бўлишига розилигингми? дейилади. У: Ҳа, эй Роббим, рози бўлдим, дейди. Шунда унга: Бас, мана шу ва шунча, ва шунча, ва шунча сеники, дейилади. У: Рози бўлдим, эй Роббим, дейди. Шунда унга: Бас, мана шу ва унинг ўн баравари сеники, дейилади. У: Рози бўлдим, эй Роббим, дейди. Шунда унга: Бас, шу билан бирга, нафсинг истаган ва кўзинг ҳузур топган (ҳар бир нарса) сеники, дейилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Уларнинг баъзилари бу ҳадисни аш-Шаъбийдан, у ал-Муғийрадан (деб) марфуъ қилмасдан ривоят қилдилар, лекин марфуъ (вариант) саҳиҳроқдир.