حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " قَالَ اللَّهُ تَعَالَى أَعْدَدْتُ لِعِبَادِي الصَّالِحِينَ مَا لاَ عَيْنٌ رَأَتْ وَلاَ أُذُنٌ سَمِعَتْ وَلاَ خَطَرَ عَلَى قَلْبِ بَشَرٍ وَتَصْدِيقُ ذَلِكَ فِي كِتَابِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ : ( فلاَ تَعْلَمُ نَفْسٌ مَا أُخْفِيَ لَهُمْ مِنْ قُرَّةِ أَعْيُنٍ جَزَاءً بِمَا كَانُوا يَعْمَلُونَ ) " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етказган ҳолда (ривоят қилдики), У: «Аллаҳ таоло деди: Мен солиҳ бандаларим учун ҳеч бир кўз кўрмаган, ҳеч бир қулоқ эшитмаган ва ҳеч бир инсон қалбига кечмаган (неъматлар)ни тайёрлаб қўйганман. Бунинг тасдиғи Аллаҳ азза ва жалланинг Китобида (мавжуд): «Бас, ҳеч бир жон улар қилиб ўтган (амаллар)га мукофот бўлиб, ўзлари учун (жаннатда) яшириб қўйилган кўзлар қувончини билмас» (Сажда сураси, 17),» дедилар. У (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.