حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ صَلَّى صَلاَةً لَمْ يَقْرَأْ فِيهَا بِأُمِّ الْقُرْآنِ فَهِيَ خِدَاجٌ فَهِيَ خِدَاجٌ غَيْرُ تَمَامٍ " . قَالَ قُلْتُ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ إِنِّي أَحْيَانًا أَكُونُ وَرَاءَ الإِمَامِ . قَالَ يَا ابْنَ الْفَارِسِيِّ فَاقْرَأْهَا فِي نَفْسِكَ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " قَالَ اللَّهُ تَعَالَى قَسَمْتُ الصَّلاَةَ بَيْنِي وَبَيْنَ عَبْدِي نِصْفَيْنِ فَنِصْفُهَا لِي وَنِصْفُهَا لِعَبْدِي وَلِعَبْدِي مَا سَأَلَ يَقُومُ الْعَبْدُ فَيَقْرَأُ : (الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ ) فَيَقُولُ اللَّهُ حَمِدَنِي عَبْدِي فَيَقُولُ : (الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ) فَيَقُولُ اللَّهُ أَثْنَى عَلَىَّ عَبْدِي فَيَقُولُ : ( مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ ) فَيَقُولُ مَجَّدَنِي عَبْدِي وَهَذَا لِي وَبَيْنِي وَبَيْنَ عَبْدِي : (إِيَّاكَ نَعْبُدُ وَإِيَّاكَ نَسْتَعِينُ ) وَآخِرُ السُّورَةِ لِعَبْدِي وَلِعَبْدِي مَا سَأَلَ يَقُولُ : (اهْدِنَا الصِّرَاطَ الْمُسْتَقِيمَ * صِرَاطَ الَّذِينَ أَنْعَمْتَ عَلَيْهِمْ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ ) " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رَوَى شُعْبَةُ وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ وَغَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا الْحَدِيثِ . وَرَوَى ابْنُ جُرَيْجٍ وَمَالِكُ بْنُ أَنَسٍ عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِي السَّائِبِ مَوْلَى هِشَامِ بْنِ زُهْرَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا . وَرَوَى ابْنُ أَبِي أُوَيْسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي وَأَبُو السَّائِبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا . أَخْبَرَنَا بِذَلِكَ مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى النَّيْسَابُورِيُّ وَيَعْقُوبُ بْنُ سُفْيَانَ الْفَارِسِيُّ قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي أُوَيْسٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ حَدَّثَنِي أَبِي وَأَبُو السَّائِبِ مَوْلَى هِشَامِ بْنِ زُهْرَةَ وَكَانَا جَلِيسَيْنِ لأَبِي هُرَيْرَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ صَلَّى صَلاَةً لَمْ يَقْرَأْ فِيهَا بِأُمِّ الْقُرْآنِ فَهِيَ خِدَاجٌ فَهِيَ خِدَاجٌ غَيْرُ تَمَامٍ " . وَلَيْسَ فِي حَدِيثِ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي أُوَيْسٍ أَكْثَرُ مِنْ هَذَا . وَسَأَلْتُ أَبَا زُرْعَةَ عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالَ كِلاَ الْحَدِيثَيْنِ صَحِيحٌ . وَاحْتَجَّ بِحَدِيثِ ابْنِ أَبِي أُوَيْسٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ الْعَلاَءِ .
Бизга Қутайба ривоят қилиб, бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилиб, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Ким бир намозни ўқиса-ю, унда Уммул-Қуръан (Фотиҳани) ўқимаса, у кам-ноқис, кам-ноқис, тўлиқсиздир,» дедилар. (Рови) деди: мен: «Эй Абу Ҳурайра, мен баъзан имомнинг орқасида бўламан,» дедим. У: «Эй Форсийнинг ўғли, уни ичингда ўқи. Чунки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитганман: ‹Аллаҳ таоло деди: Мен намозни Ўзим билан бандам ўртасида икки ярмига бўлиб қўйдим; унинг ярми Менга, ярми бандамга (тегишли) ва бандамга сўраган нарсаси (берилади). Банда туриб: (Ҳамд бутун оламларнинг Робби Аллаҳга хосдир) дейди. Шунда Аллаҳ: бандам Менга ҳамд айтди, дейди. (Банда): (У Роҳман ва Роҳиймдир) дейди. Шунда Аллаҳ: бандам Менга сано айтди, дейди. (Банда): (Жазо (Дин) кунининг Эгасидир) дейди. Шунда (Аллаҳ): бандам Мени улуғлади, дейди. Ва бу Менга (хос), шунингдек бу Мен билан бандам ўртасида (умумий): (Фақат Сенга ибодат қиламиз ва фақат Сендан ёрдам сўраймиз). Суранинг охири эса бандамга (тегишли) ва бандамга сўрагани (берилади). (Банда): (Бизни тўғри йўлга ҳидоят қил. Сен неъмат берган зотларнинг йўлига; ғазабга учраганларнинг ҳам, адашганларнинг ҳам (йўлига) эмас) дейди (Фотиҳа сураси, 1-7),› дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Шуъба, Исмоил ибн Жаъфар ва бошқа бир неча киши ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу ҳадиснинг ўхшашини ривоят қилган. Ибн Журайж ва Молик ибн Анас эса ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у Ҳишом ибн Зуҳранинг озод қилган қули Абус-Соибдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бунга ўхшашини ривоят қилган. Ибн Абу Увайс эса отасидан, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилиб), у деди: менга отам ва Абус-Соиб, Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бунга ўхшашини ривоят қилган. Буни бизга Муҳаммад ибн Яҳё ан-Найсобурий ва Яъқуб ибн Суфён ал-Форисий хабар бериб, улар дедилар: бизга Исмоил ибн Абу Увайс отасидан, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилиб): менга отам ва Ҳишом ибн Зуҳранинг озод қилган қули Абус-Соиб — бу иккиси Абу Ҳурайранинг ҳамсуҳбатлари эди — Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилдилар, у: «Ким бир намозни ўқиса-ю, унда Уммул-Қуръанни (Фотиҳани) ўқимаса, у кам-ноқис, кам-ноқис, тўлиқсиздир,» дедилар. Исмоил ибн Абу Увайснинг ҳадисида бундан кўпроғи йўқ. Мен Абу Зуръадан бу ҳадис ҳақида сўрадим, у: «Иккала ҳадис ҳам саҳиҳдир,» деди ва Ибн Абу Увайснинг отасидан, у ал-Алодан (қилган) ҳадисини далил қилди.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ سَعْدٍ، أَنْبَأَنَا عَمْرُو بْنُ أَبِي قَيْسٍ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ حُبَيْشٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ جَالِسٌ فِي الْمَسْجِدِ فَقَالَ الْقَوْمُ هَذَا عَدِيُّ بْنُ حَاتِمٍ . وَجِئْتُ بِغَيْرِ أَمَانٍ وَلاَ كِتَابٍ فَلَمَّا دَفَعْتُ إِلَيْهِ أَخَذَ بِيَدِي وَقَدْ كَانَ قَالَ قَبْلَ ذَلِكَ إِنِّي لأَرْجُو أَنْ يَجْعَلَ اللَّهُ يَدَهُ فِي يَدِي قَالَ فَقَامَ بِي فَلَقِيَتْهُ امْرَأَةٌ وَصَبِيٌّ مَعَهَا . فَقَالاَ إِنَّ لَنَا إِلَيْكَ حَاجَةً فَقَامَ مَعَهُمَا حَتَّى قَضَى حَاجَتَهُمَا ثُمَّ أَخَذَ بِيَدِي حَتَّى أَتَى بِي دَارَهُ فَأَلْقَتْ لَهُ الْوَلِيدَةُ وِسَادَةً فَجَلَسَ عَلَيْهَا وَجَلَسْتُ بَيْنَ يَدَيْهِ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " مَا يُفِرُّكَ أَنْ تَقُولَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ فَهَلْ تَعْلَمُ مِنْ إِلَهٍ سِوَى اللَّهِ " . قَالَ قُلْتُ لاَ . قَالَ ثُمَّ تَكَلَّمَ سَاعَةً ثُمَّ قَالَ " إِنَّمَا تَفِرُّ أَنْ تَقُولَ اللَّهُ أَكْبَرُ وَتَعْلَمُ أَنَّ شَيْئًا أَكْبَرُ مِنَ اللَّهِ " . قَالَ قُلْتُ لاَ قَالَ " فَإِنَّ الْيَهُودَ مَغْضُوبٌ عَلَيْهِمْ وَإِنَّ النَّصَارَى ضُلاَّلٌ " . قَالَ قُلْتُ فَإِنِّي جِئْتُ مُسْلِمًا . قَالَ فَرَأَيْتُ وَجْهَهُ تَبَسَّطَ فَرَحًا قَالَ ثُمَّ أَمَرَ بِي فَأُنْزِلْتُ عِنْدَ رَجُلٍ مِنَ الأَنْصَارِ جَعَلْتُ أَغْشَاهُ آتِيهِ طَرَفَىِ النَّهَارِ قَالَ فَبَيْنَا أَنَا عِنْدَهُ عَشِيَّةً إِذْ جَاءَهُ قَوْمٌ فِي ثِيَابٍ مِنَ الصُّوفِ مِنْ هَذِهِ النِّمَارِ قَالَ فَصَلَّى وَقَامَ فَحَثَّ عَلَيْهِمْ ثُمَّ قَالَ " وَلَوْ صَاعٌ وَلَوْ بِنِصْفِ صَاعٍ وَلَوْ بِقَبْضَةٍ وَلَوْ بِبَعْضِ قَبْضَةٍ يَقِي أَحَدُكُمْ وَجْهَهُ حَرَّ جَهَنَّمَ أَوِ النَّارِ وَلَوْ بِتَمْرَةٍ وَلَوْ بِشِقِّ تَمْرَةٍ فَإِنَّ أَحَدَكُمْ لاَقِي اللَّهَ وَقَائِلٌ لَهُ مَا أَقُولُ لَكُمْ أَلَمْ أَجْعَلْ لَكَ سَمْعًا وَبَصَرًا فَيَقُولُ بَلَى . فَيَقُولُ أَلَمْ أَجْعَلْ لَكَ مَالاً وَوَلَدًا فَيَقُولُ بَلَى . فَيَقُولُ أَيْنَ مَا قَدَّمْتَ لِنَفْسِكَ فَيَنْظُرُ قُدَّامَهُ وَبَعْدَهُ وَعَنْ يَمِينِهِ وَعَنْ شِمَالِهِ ثُمَّ لاَ يَجِدُ شَيْئًا يَقِي بِهِ وَجْهَهُ حَرَّ جَهَنَّمَ لِيَقِ أَحَدُكُمْ وَجْهَهُ النَّارَ وَلَوْ بِشِقِّ تَمْرَةٍ فَإِنْ لَمْ يَجِدْ فَبِكَلِمَةٍ طَيِّبَةٍ فَإِنِّي لاَ أَخَافُ عَلَيْكُمُ الْفَاقَةَ فَإِنَّ اللَّهَ نَاصِرُكُمْ وَمُعْطِيكُمْ حَتَّى تَسِيرَ الظَّعِينَةُ فِيمَا بَيْنَ يَثْرِبَ وَالْحِيرَةِ أَكْثَرُ مَا تَخَافُ عَلَى مَطِيَّتِهَا السَّرَقَ " . قَالَ فَجَعَلْتُ أَقُولُ فِي نَفْسِي فَأَيْنَ لُصُوصُ طَيِّئٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ . وَرَوَى شُعْبَةُ عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ عَنْ عَبَّادِ بْنِ حُبَيْشٍ عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الْحَدِيثَ بِطُولِهِ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд хабар бериб, бизга Абдурраҳмон ибн Саъд хабар бериб, бизга Амр ибн Абу Қайс хабар бериб, у Симок ибн Ҳарбдан, у Аббод ибн Ҳубайшдан, у Адий ибн Ҳотимдан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдим, у масжидда ўтирган эдилар. Қавм: «Бу Адий ибн Ҳотим,» деди. Мен ҳеч қандай омонликсиз ва хатсиз келган эдим. Унинг ҳузурига етиб борганимда, у қўлимдан ушлади. У бундан олдин: «Мен Аллаҳ Ўз қўлини менинг қўлимга (қўшиб) қўйишини умид қиламан,» деган эди. (Адий) деди: у мени (етаклаб) турди, шунда унга бир аёл ва у билан бирга бир бола йўлиқди. Улар: «Бизнинг сиздан ҳожатимиз бор,» деди. У эса уларнинг ҳожатини адо этгунича улар билан бирга турди. Сўнг қўлимдан ушлаб, мени уйига олиб борди. Бир чўри унга болиш ташлади, у унга ўтирди, мен эса унинг олдида ўтирдим. У Аллаҳга ҳамд ва сано айтиб, сўнг: «Сени ‹Ла илаҳа иллаллаҳ› дейишдан нима қочиради? Аллаҳдан ўзга илоҳни биласанми?» дедилар. (Адий) деди: мен: «Йўқ,» дедим. (Адий) деди: сўнг у бир муддат гапирди, кейин: «Сени ‹Аллаҳу акбар› дейишдан фақат шу қочирадики, сен Аллаҳдан каттароқ нарса борлигини биласанми (деб ўйлайсан)?» дедилар. (Адий) деди: мен: «Йўқ,» дедим. У: «Яҳудийлар ғазабга учраганлардир, насронийлар эса адашганлардир,» дедилар. (Адий) деди: мен: «Мен мусулмон бўлиб келдим,» дедим. (Адий) деди: мен унинг юзи хурсандчиликдан ёзилганини кўрдим. (Адий) деди: сўнг у мени (кўрсатма бериб) ансорлардан бир кишининг ҳузурига туширишди, мен унинг олдига куннинг икки томонида (эрталаб ва кечқурун) бориб турардим. (Адий) деди: бир оқшом мен унинг ҳузурида бўлганимда, унга ана шу чизиқли жунли кийимларда бир қавм келди. (Адий) деди: у намоз ўқиди ва туриб, уларга (садақа беришга) тарғиб қилди, сўнг: «Гарчи бир сў (ўлчов) бўлсин, гарчи ярим сў бўлсин, гарчи бир ҳовуч бўлсин, гарчи ҳовучнинг бир қисми бўлсин (садақа қилинг). Сизлардан бирингиз юзини жаҳаннам ёки ўтнинг иссиғидан сақласин — гарчи бир дона хурмо билан бўлсин, гарчи хурмонинг ярми билан бўлсин. Чунки сизлардан бирингиз Аллаҳга йўлиқади ва У унга мен сизларга айтаётган нарсани айтади: ‹Мен сенга эшитув ва кўрувни бермадимми?› дейди. У: ‹Ҳа,› дейди. ‹Мен сенга мол ва фарзанд бермадимми?› дейди. У: ‹Ҳа,› дейди. ‹Ўзинг учун нима (яхшилик) тайёрлаб қўйдинг?› дейди. Шунда у олдига, орқасига, ўнгига ва чапига қарайди, аммо юзини жаҳаннамнинг иссиғидан сақлайдиган бирор нарса топмайди. Бас, сизлардан бирингиз юзини ўтдан сақласин — гарчи хурмонинг ярми билан бўлсин; агар уни топмаса, яхши (чиройли) сўз билан (бўлсин). Мен сизлар учун фақирликдан қўрқмайман, чунки Аллаҳ сизларга ёрдамчидир ва сизларга (мол) бергувчидир. Ҳатто бир кажавадаги аёл Ясриб (Мадина) билан Ҳийра орасида юриб борадию, энг кўп қўрқадигани уловига (тегадиган) ўғрилик бўлади,» дедилар. (Адий) деди: мен ичимда: «Унда Тай (қабиласи)нинг ўғрилари қаерда қолади?» деб ўйлай бошладим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир; биз уни фақат Симок ибн Ҳарбнинг ҳадисидан биламиз. Шуъба ҳам Симок ибн Ҳарбдан, у Аббод ибн Ҳубайшдан, у Адий ибн Ҳотимдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бу ҳадисни тўлиқлигича ривоят қилган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَبُنْدَارٌ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ حُبَيْشٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْيَهُودُ مَغْضُوبٌ عَلَيْهِمْ وَالنَّصَارَى ضُلاَّلٌ " . فَذَكَرَ الْحَدِيثَ بِطُولِهِ .
Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно ва Бундор ривоят қилиб, улар дедилар: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилиб, бизга Шуъба ривоят қилиб, у Симок ибн Ҳарбдан, у Аббод ибн Ҳубайшдан, у Адий ибн Ҳотимдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Яҳудийлар ғазабга учраганлардир, насронийлар эса адашганлардир,» дедилар. Сўнг у ҳадисни тўлиқлигича зикр қилди.