حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ صَلَّى صَلاَةً لَمْ يَقْرَأْ فِيهَا بِأُمِّ الْقُرْآنِ فَهِيَ خِدَاجٌ فَهِيَ خِدَاجٌ غَيْرُ تَمَامٍ " . قَالَ قُلْتُ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ إِنِّي أَحْيَانًا أَكُونُ وَرَاءَ الإِمَامِ . قَالَ يَا ابْنَ الْفَارِسِيِّ فَاقْرَأْهَا فِي نَفْسِكَ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " قَالَ اللَّهُ تَعَالَى قَسَمْتُ الصَّلاَةَ بَيْنِي وَبَيْنَ عَبْدِي نِصْفَيْنِ فَنِصْفُهَا لِي وَنِصْفُهَا لِعَبْدِي وَلِعَبْدِي مَا سَأَلَ يَقُومُ الْعَبْدُ فَيَقْرَأُ : (الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ ) فَيَقُولُ اللَّهُ حَمِدَنِي عَبْدِي فَيَقُولُ : (الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ) فَيَقُولُ اللَّهُ أَثْنَى عَلَىَّ عَبْدِي فَيَقُولُ : ( مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ ) فَيَقُولُ مَجَّدَنِي عَبْدِي وَهَذَا لِي وَبَيْنِي وَبَيْنَ عَبْدِي : (إِيَّاكَ نَعْبُدُ وَإِيَّاكَ نَسْتَعِينُ ) وَآخِرُ السُّورَةِ لِعَبْدِي وَلِعَبْدِي مَا سَأَلَ يَقُولُ : (اهْدِنَا الصِّرَاطَ الْمُسْتَقِيمَ * صِرَاطَ الَّذِينَ أَنْعَمْتَ عَلَيْهِمْ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ ) " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رَوَى شُعْبَةُ وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ وَغَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا الْحَدِيثِ . وَرَوَى ابْنُ جُرَيْجٍ وَمَالِكُ بْنُ أَنَسٍ عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِي السَّائِبِ مَوْلَى هِشَامِ بْنِ زُهْرَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا . وَرَوَى ابْنُ أَبِي أُوَيْسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي وَأَبُو السَّائِبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا . أَخْبَرَنَا بِذَلِكَ مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى النَّيْسَابُورِيُّ وَيَعْقُوبُ بْنُ سُفْيَانَ الْفَارِسِيُّ قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي أُوَيْسٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ حَدَّثَنِي أَبِي وَأَبُو السَّائِبِ مَوْلَى هِشَامِ بْنِ زُهْرَةَ وَكَانَا جَلِيسَيْنِ لأَبِي هُرَيْرَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ صَلَّى صَلاَةً لَمْ يَقْرَأْ فِيهَا بِأُمِّ الْقُرْآنِ فَهِيَ خِدَاجٌ فَهِيَ خِدَاجٌ غَيْرُ تَمَامٍ " . وَلَيْسَ فِي حَدِيثِ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي أُوَيْسٍ أَكْثَرُ مِنْ هَذَا . وَسَأَلْتُ أَبَا زُرْعَةَ عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالَ كِلاَ الْحَدِيثَيْنِ صَحِيحٌ . وَاحْتَجَّ بِحَدِيثِ ابْنِ أَبِي أُوَيْسٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ الْعَلاَءِ .
Бизга Қутайба ривоят қилиб, бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилиб, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Ким бир намозни ўқиса-ю, унда Уммул-Қуръан (Фотиҳани) ўқимаса, у кам-ноқис, кам-ноқис, тўлиқсиздир,» дедилар. (Рови) деди: мен: «Эй Абу Ҳурайра, мен баъзан имомнинг орқасида бўламан,» дедим. У: «Эй Форсийнинг ўғли, уни ичингда ўқи. Чунки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитганман: ‹Аллаҳ таоло деди: Мен намозни Ўзим билан бандам ўртасида икки ярмига бўлиб қўйдим; унинг ярми Менга, ярми бандамга (тегишли) ва бандамга сўраган нарсаси (берилади). Банда туриб: (Ҳамд бутун оламларнинг Робби Аллаҳга хосдир) дейди. Шунда Аллаҳ: бандам Менга ҳамд айтди, дейди. (Банда): (У Роҳман ва Роҳиймдир) дейди. Шунда Аллаҳ: бандам Менга сано айтди, дейди. (Банда): (Жазо (Дин) кунининг Эгасидир) дейди. Шунда (Аллаҳ): бандам Мени улуғлади, дейди. Ва бу Менга (хос), шунингдек бу Мен билан бандам ўртасида (умумий): (Фақат Сенга ибодат қиламиз ва фақат Сендан ёрдам сўраймиз). Суранинг охири эса бандамга (тегишли) ва бандамга сўрагани (берилади). (Банда): (Бизни тўғри йўлга ҳидоят қил. Сен неъмат берган зотларнинг йўлига; ғазабга учраганларнинг ҳам, адашганларнинг ҳам (йўлига) эмас) дейди (Фотиҳа сураси, 1-7),› дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Шуъба, Исмоил ибн Жаъфар ва бошқа бир неча киши ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу ҳадиснинг ўхшашини ривоят қилган. Ибн Журайж ва Молик ибн Анас эса ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у Ҳишом ибн Зуҳранинг озод қилган қули Абус-Соибдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бунга ўхшашини ривоят қилган. Ибн Абу Увайс эса отасидан, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилиб), у деди: менга отам ва Абус-Соиб, Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бунга ўхшашини ривоят қилган. Буни бизга Муҳаммад ибн Яҳё ан-Найсобурий ва Яъқуб ибн Суфён ал-Форисий хабар бериб, улар дедилар: бизга Исмоил ибн Абу Увайс отасидан, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилиб): менга отам ва Ҳишом ибн Зуҳранинг озод қилган қули Абус-Соиб — бу иккиси Абу Ҳурайранинг ҳамсуҳбатлари эди — Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилдилар, у: «Ким бир намозни ўқиса-ю, унда Уммул-Қуръанни (Фотиҳани) ўқимаса, у кам-ноқис, кам-ноқис, тўлиқсиздир,» дедилар. Исмоил ибн Абу Увайснинг ҳадисида бундан кўпроғи йўқ. Мен Абу Зуръадан бу ҳадис ҳақида сўрадим, у: «Иккала ҳадис ҳам саҳиҳдир,» деди ва Ибн Абу Увайснинг отасидан, у ал-Алодан (қилган) ҳадисини далил қилди.