حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، وَالْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ صَخْرٍ الأَنْصَارِيِّ، قَالَ كُنْتُ رَجُلاً قَدْ أُوتِيتُ مِنْ جِمَاعِ النِّسَاءِ مَا لَمْ يُؤْتَ غَيْرِي فَلَمَّا دَخَلَ رَمَضَانُ تَظَاهَرْتُ مِنَ امْرَأَتِي حَتَّى يَنْسَلِخَ رَمَضَانُ فَرَقًا مِنْ أَنْ أُصِيبَ مِنْهَا فِي لَيْلَتِي فَأَتَتَابَعَ فِي ذَلِكَ إِلَى أَنْ يُدْرِكَنِي النَّهَارُ وَأَنَا لاَ أَقْدِرُ أَنْ أَنْزِعَ فَبَيْنَمَا هِيَ تَخْدُمُنِي ذَاتَ لَيْلَةٍ إِذْ تَكَشَّفَ لِي مِنْهَا شَيْءٌ فَوَثَبْتُ عَلَيْهَا فَلَمَّا أَصْبَحْتُ غَدَوْتُ عَلَى قَوْمِي فَأَخْبَرْتُهُمْ خَبَرِي فَقُلْتُ انْطَلِقُوا مَعِي إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأُخْبِرُهُ بِأَمْرِي . فَقَالُوا لاَ وَاللَّهِ لاَ نَفْعَلُ نَتَخَوَّفُ أَنْ يَنْزِلَ فِينَا قُرْآنٌ أَوْ يَقُولَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَقَالَةً يَبْقَى عَلَيْنَا عَارُهَا وَلَكِنِ اذْهَبْ أَنْتَ فَاصْنَعْ مَا بَدَا لَكَ . قَالَ فَخَرَجْتُ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ خَبَرِي . فَقَالَ " أَنْتَ بِذَاكَ " . قُلْتُ أَنَا بِذَاكَ . قَالَ " أَنْتَ بِذَاكَ " . قُلْتُ أَنَا بِذَاكَ . قَالَ " أَنْتَ بِذَاكَ " . قُلْتُ أَنَا بِذَاكَ وَهَا أَنَا ذَا فَأَمْضِ فِيَّ حُكْمَ اللَّهِ فَإِنِّي صَابِرٌ لِذَلِكَ . قَالَ " أَعْتِقْ رَقَبَةً " . قَالَ فَضَرَبْتُ صَفْحَةَ عُنُقِي بِيَدِي فَقُلْتُ لاَ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ مَا أَصْبَحْتُ أَمْلِكُ غَيْرَهَا . قَالَ " صُمْ شَهْرَيْنِ " . قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَهَلْ أَصَابَنِي مَا أَصَابَنِي إِلاَّ فِي الصِّيَامِ . قَالَ " فَأَطْعِمْ سِتِّينَ مِسْكِينًا " . قُلْتُ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ لَقَدْ بِتْنَا لَيْلَتَنَا هَذِهِ وَحْشَى مَا لَنَا عَشَاءٌ . قَالَ " اذْهَبْ إِلَى صَاحِبِ صَدَقَةِ بَنِي زُرَيْقٍ فَقُلْ لَهُ فَلْيَدْفَعْهَا إِلَيْكَ فَأَطْعِمْ عَنْكَ مِنْهَا وَسْقًا سِتِّينَ مِسْكِينًا ثُمَّ اسْتَعِنْ بِسَائِرِهِ عَلَيْكَ وَعَلَى عِيَالِكَ " . قَالَ فَرَجَعْتُ إِلَى قَوْمِي فَقُلْتُ وَجَدْتُ عِنْدَكُمُ الضِّيقَ وَسُوءَ الرَّأْىِ وَوَجَدْتُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم السَّعَةَ وَالْبَرَكَةَ أَمَرَ لِي بِصَدَقَتِكُمْ فَادْفَعُوهَا إِلَىَّ فَدَفَعُوهَا إِلَىَّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . قَالَ مُحَمَّدٌ سُلَيْمَانُ بْنُ يَسَارٍ لَمْ يَسْمَعْ عِنْدِي مِنْ سَلَمَةَ بْنِ صَخْرٍ . قَالَ وَيُقَالُ سَلَمَةُ بْنُ صَخْرٍ وَسَلْمَانُ بْنُ صَخْرٍ . وَفِي الْبَابِ عَنْ خَوْلَةَ بِنْتِ ثَعْلَبَةَ وَهِيَ امْرَأَةُ أَوْسِ بْنِ الصَّامِتِ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ва ал-Ҳасан ибн Али ал-Ҳулвоний ривоят қилдилар, бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Ишоқ ривоят қилди, Муҳаммад ибн Амр ибн Атодан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Салама ибн Сахр ал-Ансорийдан (ривоят қилдики), у деди: мен ўзгаларга берилмаган даражада аёлларга (яқинликка) мойиллик берилган киши эдим. Рамазон киргач, мен хотинимга рамазон тугагунча зиҳор қилдим — кечаси унга яқинлик қилиб қўйиб, сўнг кундузга қадар шу (гуноҳ)да давом этиб кетишимдан ва ўзимни тортиб ололмаслигимдан қўрқиб. Бир кечаси у менга хизмат қилиб турганда, ундан бирор нарса менга очилиб қолди ва мен унга отилдим. Тонг отгач, қавмимнинг олдига бориб, уларга аҳволимни хабар бердим ва дедим: «Мен билан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига боринглар, мен унга ишимни хабар берай.» Улар: «Йўқ, Аллаҳга қасамки, биз буни қилмаймиз. Биз ҳақимизда Қуръан нозил бўлишидан ёки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳақимизда номуси устимизда қоладиган бирор сўз айтишидан қўрқамиз. Лекин сен ўзинг бориб, ўзингга раво кўрганингни қил,» дедилар. У деди: шундай қилиб, мен чиқиб Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келдим ва унга ишимни хабар бердим. У: «Буни қилган сенмисан?» дедилар. Мен: «Буни қилган менман,» дедим. У: «Буни қилган сенмисан?» дедилар. Мен: «Буни қилган менман,» дедим. У: «Буни қилган сенмисан?» дедилар. Мен: «Буни қилган менман, мана мен шу ердаман; менда Аллаҳнинг ҳукмини жорий қил, мен унга сабр қилгувчиман,» дедим. У: «Бир қул озод қил,» дедилар. У деди: мен қўлимни бўйнимнинг ён томонига уриб: «Йўқ, сени ҳақ билан юборган Зотга қасамки, мен бундан бошқасига эга бўлмай тонгни қаршиладим,» дедим. У: «Икки ой рўза тут,» дедилар. Мен: «Ё Расулуллаҳ, мени бу (бало)га гирифтор қилган нарса рўза тутаётганимда бўлмаганмиди?» дедим. У: «Унда олтмиш мискинга таом едир,» дедилар. Мен: «Сени ҳақ билан юборган Зотга қасамки, биз бу кечамизни оч, кечки таомсиз ўтказдик,» дедим. У: «Бану Зурайқнинг садақаси (закоти) соҳибининг олдига бор ва унга айт, уни сенга берсин. Ундан бир васқ (ўлчов)ни ўзинг учун олтмиш мискинга таом қилиб едир, қолганини эса ўзинг ва оилангга сарфлашда ёрдам ол,» дедилар. У деди: мен қавмимнинг олдига қайтиб бордим ва: «Сизларнинг олдингиздан танглик ва ёмон фикр топдим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузуридан эса кенглик ва баракат топдим. У менга сизларнинг садақангиз (закотингиз)ни буюрди, уни менга беринглар,» дедим. Улар эса уни менга бердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Муҳаммад (ал-Бухорий) деди: менимча, Сулаймон ибн Ясор Салама ибн Сахрдан эшитмаган. У деди: «Салама ибн Сахр» ва «Салмон ибн Сахр» дейилади. Бу бобда Хавла бинт Саълабадан ҳам (ривоят) бор, у Авс ибн Сомитнинг хотинидир.