حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " رَأَيْتُ جَعْفَرًا يَطِيرُ فِي الْجَنَّةِ مَعَ الْمَلاَئِكَةِ " . هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ أَبِي هُرَيْرَةَ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ . وَقَدْ ضَعَّفَهُ يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ وَغَيْرُهُ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ هُوَ وَالِدُ عَلِيِّ بْنِ الْمَدِينِيِّ . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ .
«Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Жаъфар хабар берди, ал-Ало ибн Абдураҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен Жаъфарни жаннатда малоикалар билан бирга учиб юрганини кўрдим,» дедилар. Бу ҳадис Абу Ҳурайра ҳадисидан ғарибдир, биз уни фақат Абдуллаҳ ибн Жаъфар ҳадисидан биламиз. Яҳё ибн Маин ва бошқалар уни заиф санаганлар, Абдуллаҳ ибн Жаъфар эса Али ибн ал-Мадинийнинг отасидир. Бу бобда Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор.»
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ الْحَذَّاءُ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ مَا احْتَذَى النِّعَالَ وَلاَ انْتَعَلَ وَلاَ رَكِبَ الْمَطَايَا وَلاَ رَكِبَ الْكُورَ بَعْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَفْضَلُ مِنْ جَعْفَرِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ وَالْكُورُ الرَّحْلُ
«Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдулваҳҳоб ас-Сақафий ривоят қилди, у деди: бизга Холид ал-Ҳаззо ривоят қилди, Икримадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кейин Жаъфардан афзалроқ ҳеч ким на поябзал киймади, на поябзал кийиб юрмади, на уловларга минди, на эгар (устига) минди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. «ал-Кур» — эгар (демакдир).»
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ لِجَعْفَرِ بْنِ أَبِي طَالِبٍ " أَشْبَهْتَ خَلْقِي وَخُلُقِي " . وَفِي الْحَدِيثِ قِصَّةٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ إِسْرَائِيلَ نَحْوَهُ .
«Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо ривоят қилди, Исроилдан, у Абу Ишоқдан, у ал-Баро ибн Озибдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жаъфар ибн Абу Толибга: «Сен яратилишим ва хулқимга ўхшадингки,» дедилар. Ҳадисда (бир) қисса бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, Исроилдан шунга ўхшаш.»
حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ أَبُو يَحْيَى التَّيْمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ أَبُو إِسْحَاقَ الْمَخْزُومِيُّ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ إِنْ كُنْتُ لأَسْأَلُ الرَّجُلَ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَنِ الآيَاتِ مِنَ الْقُرْآنِ أَنَا أَعْلَمُ بِهَا مِنْهُ مَا أَسْأَلُهُ إِلاَّ لِيُطْعِمَنِي شَيْئًا فَكُنْتُ إِذَا سَأَلْتُ جَعْفَرَ بْنَ أَبِي طَالِبٍ لَمْ يُجِبْنِي حَتَّى يَذْهَبَ بِي إِلَى مَنْزِلِهِ فَيَقُولُ لاِمْرَأَتِهِ يَا أَسْمَاءُ أَطْعِمِينَا شَيْئًا . فَإِذَا أَطْعَمَتْنَا أَجَابَنِي وَكَانَ جَعْفَرٌ يُحِبُّ الْمَسَاكِينَ وَيَجْلِسُ إِلَيْهِمْ وَيُحَدِّثُهُمْ وَيُحَدِّثُونَهُ فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَكْنِيهِ بِأَبِي الْمَسَاكِينِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . وَأَبُو إِسْحَاقَ الْمَخْزُومِيُّ هُوَ إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْفَضْلِ الْمَدَنِيُّ وَقَدْ تَكَلَّمَ فِيهِ بَعْضُ أَهْلِ الْحَدِيثِ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ وَلَهُ غَرَائِبُ .
«Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим Абу Яҳё ат-Таймий ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим Абу Ишоқ ал-Махзумий ривоят қилди, Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан бирон кишидан Қуръандаги оятлар ҳақида — мен у оятларни ундан кўра яхшироқ билсам ҳам — сўрардим, фақат у менга бирор нарса едирсин деб сўрардим. Жаъфар ибн Абу Толибдан сўрасам, у мени ўз уйига олиб бормагунча жавоб бермасди, сўнг хотинига: «Эй Асмо, бизга бирор нарса едир,» дерди. У бизга едиргач, у менга жавоб берарди. Жаъфар мискинларни севарди, улар билан ўтирарди, уларга гапирарди ва улар ҳам унга гапирарди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Абул-Масокин (мискинларнинг отаси) деб кунялардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Абу Ишоқ ал-Махзумий — у Иброҳим ибн ал-Фазл ал-Маданийдир, ҳадис аҳлининг баъзилари унинг ёдлаш (хотираси) тарафидан у ҳақида (танқид билан) сўзлаганлар ва унинг ғариб (ривоят)лари бор.»
حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ حَاتِمُ بْنُ سِيَاهٍ الْمَرْوَزِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ قُسَيْطٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كُنَّا نَدْعُو جَعْفَرَ بْنَ أَبِي طَالِبٍ رضى الله عنه أَبَا الْمَسَاكِينِ فَكُنَّا إِذَا أَتَيْنَاهُ قَرَّبْنَا إِلَيْهِ مَا حَضَرَ فَأَتَيْنَاهُ يَوْمًا فَلَمْ يَجِدْ عِنْدَهُ شَيْئًا فَأَخْرَجَ جَرَّةً مِنْ عَسَلٍ فَكَسَرَهَا فَجَعَلْنَا نَلْعَقُ مِنْهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
«Бизга Абу Аҳмад Ҳотим ибн Сиёҳ ал-Марвазий ривоят қилди, бизга Абдураззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар хабар берди, Ибн Ажлондан, у Язид ибн Қусайтдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Биз Жаъфар ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)ни Абул-Масокин (мискинларнинг отаси) деб чақирардик. Унинг олдига келганимизда, у бизга бор нарсани яқинлаштирар (тақдим қилар) эди. Бир куни унинг олдига келдик, бироқ унинг ҳузурида ҳеч нарса топмадик, шунда у (бир) асал кузасини чиқариб, уни синдирди, биз эса ундан ялай бошладик. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Абу Саламанинг Абу Ҳурайрадан (қилган) ҳадисидан ҳасан ғарибдир.»