حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ أَبُو يَحْيَى التَّيْمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ أَبُو إِسْحَاقَ الْمَخْزُومِيُّ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ إِنْ كُنْتُ لأَسْأَلُ الرَّجُلَ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَنِ الآيَاتِ مِنَ الْقُرْآنِ أَنَا أَعْلَمُ بِهَا مِنْهُ مَا أَسْأَلُهُ إِلاَّ لِيُطْعِمَنِي شَيْئًا فَكُنْتُ إِذَا سَأَلْتُ جَعْفَرَ بْنَ أَبِي طَالِبٍ لَمْ يُجِبْنِي حَتَّى يَذْهَبَ بِي إِلَى مَنْزِلِهِ فَيَقُولُ لاِمْرَأَتِهِ يَا أَسْمَاءُ أَطْعِمِينَا شَيْئًا . فَإِذَا أَطْعَمَتْنَا أَجَابَنِي وَكَانَ جَعْفَرٌ يُحِبُّ الْمَسَاكِينَ وَيَجْلِسُ إِلَيْهِمْ وَيُحَدِّثُهُمْ وَيُحَدِّثُونَهُ فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَكْنِيهِ بِأَبِي الْمَسَاكِينِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . وَأَبُو إِسْحَاقَ الْمَخْزُومِيُّ هُوَ إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْفَضْلِ الْمَدَنِيُّ وَقَدْ تَكَلَّمَ فِيهِ بَعْضُ أَهْلِ الْحَدِيثِ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ وَلَهُ غَرَائِبُ .
«Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим Абу Яҳё ат-Таймий ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим Абу Ишоқ ал-Махзумий ривоят қилди, Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан бирон кишидан Қуръандаги оятлар ҳақида — мен у оятларни ундан кўра яхшироқ билсам ҳам — сўрардим, фақат у менга бирор нарса едирсин деб сўрардим. Жаъфар ибн Абу Толибдан сўрасам, у мени ўз уйига олиб бормагунча жавоб бермасди, сўнг хотинига: «Эй Асмо, бизга бирор нарса едир,» дерди. У бизга едиргач, у менга жавоб берарди. Жаъфар мискинларни севарди, улар билан ўтирарди, уларга гапирарди ва улар ҳам унга гапирарди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Абул-Масокин (мискинларнинг отаси) деб кунялардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Абу Ишоқ ал-Махзумий — у Иброҳим ибн ал-Фазл ал-Маданийдир, ҳадис аҳлининг баъзилари унинг ёдлаш (хотираси) тарафидан у ҳақида (танқид билан) сўзлаганлар ва унинг ғариб (ривоят)лари бор.»