حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ حَاتِمُ بْنُ سِيَاهٍ الْمَرْوَزِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ قُسَيْطٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كُنَّا نَدْعُو جَعْفَرَ بْنَ أَبِي طَالِبٍ رضى الله عنه أَبَا الْمَسَاكِينِ فَكُنَّا إِذَا أَتَيْنَاهُ قَرَّبْنَا إِلَيْهِ مَا حَضَرَ فَأَتَيْنَاهُ يَوْمًا فَلَمْ يَجِدْ عِنْدَهُ شَيْئًا فَأَخْرَجَ جَرَّةً مِنْ عَسَلٍ فَكَسَرَهَا فَجَعَلْنَا نَلْعَقُ مِنْهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
«Бизга Абу Аҳмад Ҳотим ибн Сиёҳ ал-Марвазий ривоят қилди, бизга Абдураззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар хабар берди, Ибн Ажлондан, у Язид ибн Қусайтдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Биз Жаъфар ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)ни Абул-Масокин (мискинларнинг отаси) деб чақирардик. Унинг олдига келганимизда, у бизга бор нарсани яқинлаштирар (тақдим қилар) эди. Бир куни унинг олдига келдик, бироқ унинг ҳузурида ҳеч нарса топмадик, шунда у (бир) асал кузасини чиқариб, уни синдирди, биз эса ундан ялай бошладик. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Абу Саламанинг Абу Ҳурайрадан (қилган) ҳадисидан ҳасан ғарибдир.»