حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْكُوفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحَسَنِ، هُوَ الأَنْمَاطِيُّ عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَجَّتِهِ يَوْمَ عَرَفَةَ وَهُوَ عَلَى نَاقَتِهِ الْقَصْوَاءِ يَخْطُبُ فَسَمِعْتُهُ يَقُولُ " يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنِّي قَدْ تَرَكْتُ فِيكُمْ مَا إِنْ أَخَذْتُمْ بِهِ لَنْ تَضِلُّوا كِتَابَ اللَّهِ وَعِتْرَتِي أَهْلَ بَيْتِي " .وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي ذَرٍّ وَأَبِي سَعِيدٍ وَزَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ وَحُذَيْفَةَ بْنِ أَسِيدٍ . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَزَيْدُ بْنُ الْحَسَنِ قَدْ رَوَى عَنْهُ سَعِيدُ بْنُ سُلَيْمَانَ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ .
Бизга Наср ибн Абдурраҳмон ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн ал-Ҳасан — у ал-Анмотийдир — ривоят қилди, Жаъфар ибн Муҳаммаддан, у отасидан, у Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ҳажжида, Арафа куни Қасво номли туяси устида хутба қилаётганини кўрдим. Мен уни шундай деяётганини эшитдим: «Эй одамлар! Мен сизларнинг ораларингизда шундай нарсани қолдирдимки, агар унга маҳкам ёпишсангиз, ҳеч қачон адашмайсиз: Аллаҳнинг Китоби ва менинг итратим — аҳли байтим.» Бу бобда Абу Зар, Абу Саид, Зайд ибн Арқам ва Ҳузайфа ибн Асиддан (ҳам ҳадислар бор). Бу ҳадис бу жиҳатдан ҳасан ғарибдир. Зайд ибн ал-Ҳасандан Саид ибн Сулаймон ва илм аҳлидан бир нечтаси ривоят қилишган.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ الأَصْبَهَانِيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عُبَيْدٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ، رَبِيبِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلمَّ : ( إنمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا ) فِي بَيْتِ أُمِّ سَلَمَةَ فَدَعَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَاطِمَةَ وَحَسَنًا وَحُسَيْنًا فَجَلَّلَهُمْ بِكِسَاءٍ وَعَلِيٌّ خَلْفَ ظَهْرِهِ فَجَلَّلَهُ بِكِسَاءٍ ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ هَؤُلاَءِ أَهْلُ بَيْتِي فَأَذْهِبْ عَنْهُمُ الرِّجْسَ وَطَهِّرْهُمْ تَطْهِيرًا " . قَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ وَأَنَا مَعَهُمْ يَا نَبِيَّ اللَّهِ قَالَ " أَنْتِ عَلَى مَكَانِكِ وَأَنْتِ إِلَيَّ خَيْرٍ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ وَمَعْقِلِ بْنِ يَسَارٍ وَأَبِي الْحَمْرَاءِ وَأَنَسٍ بْنِ مَالِكٍ . وَهَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Сулаймон ал-Асбаҳоний ривоят қилди, Яҳё ибн Убайддан, у Ато ибн Абу Рабоҳдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ўгай ўғли Умар ибн Абу Саламадан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га Умм Саламанинг уйида ушбу оят: «Аллаҳ фақат сизлардан, эй аҳли байт, нопокликни кетказишни ва сизларни бутунлай поклашни истайди,» (Аҳзоб сураси, 33) нозил бўлди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фотима, Ҳасан ва Ҳусайнни чақириб, уларни бир чопонга ўрадилар, Али эса унинг орқасида эди, уни ҳам чопонга ўрадилар. Сўнг: «Аллаҳим, булар менинг аҳли байтимдир, улардан нопокликни кетказгин ва уларни бутунлай поклагин,» дедилар. Умм Салама: «Мен ҳам улар биланманми, эй Аллаҳнинг пайғамбари?» деди. У: «Сен ўз ўрнингдасан ва сен менинг ҳузуримда яхшилик (узра)дирсан,» дедилар. Бу бобда Умм Салама, Маъқил ибн Ясар, Абул-Ҳамро ва Анас ибн Моликдан (ҳам ҳадислар бор). Бу ҳадис бу жиҳатдан ғарибдир.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْمُنْذِرِ، - الْكُوفِيٌّ - قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ عَطِيَّةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، وَالأَعْمَشُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ، رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالاَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي تَارِكٌ فِيكُمْ مَا إِنْ تَمَسَّكْتُمْ بِهِ لَنْ تَضِلُّوا بَعْدِي أَحَدُهُمَا أَعْظَمُ مِنَ الآخَرِ كِتَابُ اللَّهِ حَبْلٌ مَمْدُودٌ مِنَ السَّمَاءِ إِلَى الأَرْضِ وَعِتْرَتِي أَهْلُ بَيْتِي وَلَنْ يَتَفَرَّقَا حَتَّى يَرِدَا عَلَىَّ الْحَوْضَ فَانْظُرُوا كَيْفَ تَخْلُفُونِي فِيهِمَا " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Али ибн ал-Мунзир ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Фузайл ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, Атийядан, у Абу Саиддан; ва ал-Аъмаш Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Зайд ибн Арқам (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), иккаласи деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, мен сизларнинг ораларингизда шундай нарсани қолдиряпманки, агар унга маҳкам ёпишсангиз, мендан кейин ҳеч қачон адашмайсиз: уларнинг бири иккинчисидан буюкроқдир — Аллаҳнинг Китоби, у осмондан ергача чўзилган арқондир, ва менинг итратим — аҳли байтим. Улар Ҳавз (кўли)да менга қайтиб келгунча бир-биридан ажралмайдилар. Бас, мендан кейин улар борасида менга қандай ворислик қилишингизга қараб кўринглар,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، سُلَيْمَانُ بْنُ الأَشْعَثِ قَالَ أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سُلَيْمَانَ النَّوْفَلِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَحِبُّوا اللَّهَ لِمَا يَغْذُوكُمْ مِنْ نِعَمِهِ وَأَحِبُّونِي بِحُبِّ اللَّهِ وَأَحِبُّوا أَهْلَ بَيْتِي لِحُبِّي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا ��َدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Довуд Сулаймон ибн ал-Ашъас ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Маин хабар берди, у деди: бизга Ҳишом ибн Юсуф ривоят қилди, Абдуллаҳ ибн Сулаймон ан-Навфалийдан, у Муҳаммад ибн Али ибн Абдуллаҳ ибн Аббосдан, у отасидан, у ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳни сизларни Ўз неъматларидан озиқлантиргани учун севинг, мени Аллаҳнинг муҳаббати сабабли севинг ва аҳли байтимни менинг муҳаббатим сабабли севинг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат шу жиҳатдан биламиз.