حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْمُنْذِرِ، - الْكُوفِيٌّ - قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ عَطِيَّةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، وَالأَعْمَشُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ، رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالاَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي تَارِكٌ فِيكُمْ مَا إِنْ تَمَسَّكْتُمْ بِهِ لَنْ تَضِلُّوا بَعْدِي أَحَدُهُمَا أَعْظَمُ مِنَ الآخَرِ كِتَابُ اللَّهِ حَبْلٌ مَمْدُودٌ مِنَ السَّمَاءِ إِلَى الأَرْضِ وَعِتْرَتِي أَهْلُ بَيْتِي وَلَنْ يَتَفَرَّقَا حَتَّى يَرِدَا عَلَىَّ الْحَوْضَ فَانْظُرُوا كَيْفَ تَخْلُفُونِي فِيهِمَا " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Али ибн ал-Мунзир ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Фузайл ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, Атийядан, у Абу Саиддан; ва ал-Аъмаш Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Зайд ибн Арқам (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), иккаласи деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, мен сизларнинг ораларингизда шундай нарсани қолдиряпманки, агар унга маҳкам ёпишсангиз, мендан кейин ҳеч қачон адашмайсиз: уларнинг бири иккинчисидан буюкроқдир — Аллаҳнинг Китоби, у осмондан ергача чўзилган арқондир, ва менинг итратим — аҳли байтим. Улар Ҳавз (кўли)да менга қайтиб келгунча бир-биридан ажралмайдилар. Бас, мендан кейин улар борасида менга қандай ворислик қилишингизга қараб кўринглар,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.