حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ يَحْيَى بْنِ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ أَبِي الزَّعْرَاءِ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اقْتَدُوا بِاللَّذَيْنِ مِنْ بَعْدِي مِنْ أَصْحَابِي أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ وَاهْتَدُوا بِهَدْىِ عَمَّارٍ وَتَمَسَّكُوا بِعَهْدِ ابْنِ مَسْعُودٍ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ مَسْعُودٍ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ يَحْيَى بْنِ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ . وَيَحْيَى بْنُ سَلَمَةَ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ وَأَبُو الزَّعْرَاءِ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ هَانِئٍ وَأَبُو الزَّعْرَاءِ الَّذِي رَوَى عَنْهُ شُعْبَةُ وَالثَّوْرِيُّ وَابْنُ عُيَيْنَةَ اسْمُهُ عَمْرُو بْنُ عَمْرٍو وَهُوَ ابْنُ أَخِي أَبِي الأَحْوَصِ صَاحِبُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ .
Бизга Иброҳим ибн Исмоил ибн Яҳё ибн Салама ибн Куҳайл ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у отасидан, у Салама ибн Куҳайлдан, у Абуз-Заъродан, у ибн Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мендан кейинги саҳобаларимдан иккови — Абу Бакр ва Умарга эргашинглар, Амморнинг ҳидояти билан ҳидоят олинглар ва ибн Масъуднинг аҳдига (сўзига) маҳкам ёпишинглар,» дедилар. Бу ҳадис бу йўлдан ибн Масъуднинг ҳадисидан ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Яҳё ибн Салама ибн Куҳайлнинг ҳадисидан биламиз. Яҳё ибн Салама ҳадисда заиф (деб) ҳисобланади. Абуз-Заъронинг исми Абдуллаҳ ибн Ҳониъдир. Шуъба, Саврий ва ибн Уяйна ривоят қилган Абуз-Заъронинг исми эса Амр ибн Амрдир, у Абдуллаҳ ибн Масъуднинг соҳиби Абул-Аҳваснинг жиянидир.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يُوسُفَ بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا مُوسَى، يَقُولُ لَقَدْ قَدِمْتُ أَنَا وَأَخِي، مِنَ الْيَمَنِ وَمَا نُرَى حِينًا إِلاَّ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ بَيْتِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لِمَا نَرَى مِنْ دُخُولِهِ وَدُخُولِ أُمِّهِ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَقَدْ رَوَاهُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим ибн Юсуф ибн Абу Ишоқ ривоят қилди, отасидан, у Абу Ишоқдан, у ал-Асвад ибн Язиддан (ривоят қилдики), у Абу Мусонинг шундай деяётганини эшитди: мен ва акам Ямандан келган эдик, биз бир муддат Абдуллаҳ ибн Масъудни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аҳли байтидан бўлган бир киши деб ўйлар эдик, унинг ва онасининг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига кириб-чиқишини кўрганимиз учун. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Уни Суфён Саврий ҳам Абу Ишоқдан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ أَتَيْنَا عَلَى حُذَيْفَةَ فَقُلْنَا حَدِّثْنَا مَنْ، بِأَقْرَبِ النَّاسِ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هَدْيًا وَدَلاًّ فَنَأْخُذَ عَنْهُ وَنَسْمَعَ مِنْهُ قَالَ كَانَ أَقْرَبَ النَّاسِ هَدْيًا وَدَلاًّ وَسَمْتًا بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ابْنُ مَسْعُودٍ حَتَّى يَتَوَارَى مِنَّا فِي بَيْتِهِ وَلَقَدْ عَلِمَ الْمَحْفُوظُونَ مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّ ابْنَ أُمِّ عَبْدٍ هُوَ مِنْ أَقْرَبِهِمْ إِلَى اللَّهِ زُلْفَى . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Исроил ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан (ривоят қилдики), у деди: биз Ҳузайфа ҳузурига келдик ва: «Бизга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га йўл-йўриқ ва кўринишда энг яқин бўлган киши (ҳақида) сўзлаб беринг, биз ундан (ўрнак) олайлик ва ундан (илм) эшитайлик,» дедик. У: «Йўл-йўриқ, кўриниш ва хулқда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га одамларнинг энг яқини ибн Масъуд эди, ҳатто у уйига (кириб) биздан кўринмай кетгунига қадар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан (Аллаҳ томонидан) сақланганлар Ибн Умму Абд Аллаҳга энг яқинларидан бири эканини албатта билганлар,» деди. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ أَخْبَرَنَا صَاعِدٌ الْحَرَّانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَنْصُورٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ كُنْتُ مُؤَمِّرًا أَحَدًا مِنْ غَيْرِ مَشُورَةٍ مِنْهُمْ لأَمَّرْتُ عَلَيْهِمُ ابْنَ أُمِّ عَبْدٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ الْحَارِثِ عَنْ عَلِيٍّ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Соид ал-Ҳарроний хабар берди, у деди: бизга Зуҳайр ривоят қилди, у деди: бизга Мансур ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у ал-Ҳорисдан, у Алидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар мен уларнинг маслаҳатисиз бирортасини амир қилсам эди, уларга Ибн Умму Абдни амир қилардим,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат ал-Ҳориснинг Алидан (ривоят қилган) ҳадисидан биламиз.
حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ كُنْتُ مُؤَمِّرًا أَحَدًا مِنْ غَيْرِ مَشُورَةٍ لأَمَّرْتُ ابْنَ أُمِّ عَبْدٍ " .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, Суфён Саврийдан, у Абу Ишоқдан, у ал-Ҳорисдан, у Алидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар мен маслаҳатсиз бирортасини амир қилсам эди, Ибн Умму Абдни амир қилардим,» дедилар.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خُذُوا الْقُرْآنَ مِنْ أَرْبَعَةٍ مِنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَأُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ وَمُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ وَسَالِمٍ مَوْلَى أَبِي حُذَيْفَةَ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Шақиқ ибн Саламадан, у Масруқдан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуръанни тўрт кишидан олинглар: ибн Масъуддан, Убай ибн Каъбдан, Муоз ибн Жабалдан ва Абу Ҳузайфанинг озод қилган қули Салимдан,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا الْجَرَّاحُ بْنُ مَخْلَدٍ الْبَصْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ خَيْثَمَةَ بْنِ أَبِي سَبْرَةَ، قَالَ أَتَيْتُ الْمَدِينَةَ فَسَأَلْتُ اللَّهَ أَنْ يُيَسِّرَ لِي جَلِيسًا صَالِحًا فَيَسَّرَ لِي أَبَا هُرَيْرَةَ فَجَلَسْتُ إِلَيْهِ فَقُلْتُ لَهُ إِنِّي سَأَلْتُ اللَّهَ أَنْ يُيَسِّرَ لِي جَلِيسًا صَالِحًا فَوُفِّقْتَ لِي . فَقَالَ لِي مِنْ أَيْنَ أَنْتَ قُلْتُ مِنْ أَهْلِ الْكُوفَةِ جِئْتُ أَلْتَمِسُ الْخَيْرَ وَأَطْلُبُهُ . قَالَ أَلَيْسَ فِيكُمْ سَعْدُ بْنُ مَالِكٍ مُجَابُ الدَّعْوَةِ وَابْنُ مَسْعُودٍ صَاحِبُ طَهُورِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَنَعْلَيْهِ وَحُذَيْفَةُ صَاحِبُ سِرِّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَمَّارُ الَّذِي أَجَارَهُ اللَّهُ مِنَ الشَّيْطَانِ عَلَى لِسَانِ نَبِيِّهِ وَسَلْمَانُ صَاحِبُ الْكِتَابَيْنِ . قَالَ قَتَادَةُ وَالْكِتَابَانِ الإِنْجِيلُ وَالْقُرْآنُ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَخَيْثَمَةُ هُوَ ابْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي سَبْرَةَ نُسِبَ إِلَى جَدِّهِ .
Бизга ал-Жарроҳ ибн Махлад ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: менга отам, Қатодадан, у Хайсама ибн Абу Сабрадан ривоят қилиб айтдики, у шундай деди: Мен Мадинага келдим ва Аллаҳдан менга солиҳ бир ҳамсуҳбат муяссар қилишини сўрадим. Шунда У менга Абу Ҳурайрани муяссар қилди. Мен унинг ҳузурида ўтирдим ва унга: «Мен Аллаҳдан менга солиҳ бир ҳамсуҳбат муяссар қилишини сўраган эдим, сен менга муваффақ бўлдинг (насиб этилдинг),» дедим. У менга: «Сен қаердансан?» деди. Мен: «Куфа аҳлиданман, яхшиликни излаб ва талаб қилиб келдим,» дедим. У деди: «Сизларнинг орангларда дуоси ижобат бўлувчи Саъд ибн Молик, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳорат суви ва кавшининг соҳиби Ибн Масъуд, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг сирининг соҳиби Ҳузайфа, Набийининг тили орқали Аллаҳ уни шайтондан паноҳ берган Аммор ва икки китобнинг соҳиби Салмон йўқмиди?» Қатода деди: «Икки китоб — Инжил ва Қуръандир.» Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Хайсама — у Абдурраҳмон ибн Абу Сабранинг ўғлидир, бобосига нисбат берилган.