Тиланчиликдан қайтариш

Zakot kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي النَّهْىِ عَنِ الْمَسْأَلَةِ

حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ بَيَانِ بْنِ بِشْرٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ لأَنْ يَغْدُوَ أَحَدُكُمْ فَيَحْتَطِبَ عَلَى ظَهْرِهِ فَيَتَصَدَّقَ مِنْهُ فَيَسْتَغْنِيَ بِهِ عَنِ النَّاسِ خَيْرٌ لَهُ مِنْ أَنْ يَسْأَلَ رَجُلاً أَعْطَاهُ أَوْ مَنَعَهُ ذَلِكَ فَإِنَّ الْيَدَ الْعُلْيَا أَفْضَلُ مِنَ الْيَدِ السُّفْلَى وَابْدَأْ بِمَنْ تَعُولُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ وَأَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ وَالزُّبَيْرِ بْنِ الْعَوَّامِ وَعَطِيَّةَ السَّعْدِيِّ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ وَمَسْعُودِ بْنِ عَمْرٍو وَابْنِ عَبَّاسٍ وَثَوْبَانَ وَزِيَادِ بْنِ الْحَارِثِ الصُّدَائِيِّ وَأَنَسٍ وَحُبْشِيِّ بْنِ جُنَادَةَ وَقَبِيصَةَ بْنِ مُخَارِقٍ وَسَمُرَةَ وَابْنِ عُمَرَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ يُسْتَغْرَبُ مِنْ حَدِيثِ بَيَانٍ عَنْ قَيْسٍ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Баён ибн Бишрдан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Бирингиз эрта тонгда чиқиб, ўтин териб елкасига ортиб, ундан садақа қилиб, шу билан одамлардан беғараз (бой) бўлиб юриши, унга бирор кишидан сўрашидан, у эса унга берсин ёки бермасин, яхшироқдир. Чунки юқори қўл (берувчи қўл) пастки қўлдан (олувчи қўлдан) афзалдир. Ва ўзинг боқадиганларингдан бошла.» (Рови) деди: бу бобда Ҳаким ибн Ҳизом, Абу Саид ал-Худрий, аз-Зубайр ибнул-Аввом, Атийя ас-Саъдий, Абдуллаҳ ибн Масъуд, Масъуд ибн Амр, Ибн Аббос, Савбон, Зиёд ибнул-Ҳорис ас-Судоий, Анас, Ҳубший ибн Жунода, Қабиса ибн Мухориқ, Самура ва Ибн Умардан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайра ҳадиси ҳасан саҳиҳ ғарибдир, Баённинг Қайсдан ривоятидан ғариб (кам тарқалган) саналади.

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيِعٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ الْمَسْأَلَةَ كَدٌّ يَكُدُّ بِهَا الرَّجُلُ وَجْهَهُ إِلاَّ أَنْ يَسْأَلَ الرَّجُلُ سُلْطَانًا أَوْ فِي أَمْرٍ لاَ بُدَّ مِنْهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Абдулмалик ибн Умайрдан, у Зайд ибн Уқбадан, у Самура ибн Жундабдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай дедилар: «Албатта, (одамлардан) сўраш бир машаққатдирки, киши у билан ўз юзини хира қилади (қийнайди), фақат киши султондан (ҳокимдан) сўраса ёки ночор қоладиган (зарур) бир ишда сўраса, бундан мустасно.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.