حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زَائِدَةُ، عَنْ حُصَيْنِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ رَأَى عُمَارَةُ بْنُ رُؤَيْبَةَ بِشْرَ بْنَ مَرْوَانَ وَهُوَ يَدْعُو فِي يَوْمِ جُمُعَةٍ فَقَالَ عُمَارَةُ قَبَّحَ اللَّهُ هَاتَيْنِ الْيَدَيْنِ . قَالَ زَائِدَةُ قَالَ حُصَيْنٌ حَدَّثَنِي عُمَارَةُ قَالَ لَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ عَلَى الْمِنْبَرِ مَا يَزِيدُ عَلَى هَذِهِ يَعْنِي السَّبَّابَةَ الَّتِي تَلِي الإِبْهَامَ .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зоида ривоят қилди, у Ҳусайн ибн Абдурраҳмондан ривоят қилди. У деди: Умора ибн Руъайба Бишр ибн Марвоннинг жума кунида (дуода икки қўлини кўтариб) дуо қилаётганини кўрди ва Умора: «Аллаҳ бу икки қўлни хунук қилсин» деди. Зоида деди: Ҳусайн деди: Менга Умора ривоят қилди, у деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни минбарда эканида шундан — яъни бош бармоққа ёндош кўрсаткич бармоқдан — бошқасини (кўтармаганини) кўрганман.