حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، نَحْوَهُ قَالاَ حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كِنَانَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي قَالَ، أَرْسَلَنِي الْوَلِيدُ بْنُ عُتْبَةَ - قَالَ عُثْمَانُ ابْنُ عُقْبَةَ وَكَانَ أَمِيرَ الْمَدِينَةِ - إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَسْأَلُهُ عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الاِسْتِسْقَاءِ فَقَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُتَبَذِّلاً مُتَوَاضِعًا مُتَضَرِّعًا حَتَّى أَتَى الْمُصَلَّى - زَادَ عُثْمَانُ فَرَقِيَ عَلَى الْمِنْبَرِ ثُمَّ اتَّفَقَا - وَلَمْ يَخْطُبْ خُطَبَكُمْ هَذِهِ وَلَكِنْ لَمْ يَزَلْ فِي الدُّعَاءِ وَالتَّضَرُّعِ وَالتَّكْبِيرِ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ كَمَا يُصَلِّي فِي الْعِيدِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَالإِخْبَارُ لِلنُّفَيْلِيِّ وَالصَّوَابُ ابْنُ عُتْبَةَ .
Бизга ан-Нуфайлий ва Усмон ибн Абу Шайба шунга ўхшаш ривоят қилиб, иккаласи: Бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, дедилар, бизга Ҳишом ибн Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Кинона ривоят қилиб: Менга отам хабар берди, деди: Валиду ибн Утба — Усмон: ибн Уқба деди — у Мадина амири эди, мени Ибн Аббоснинг олдига, ундан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ёмғир сўраш намози ҳақида сўрашим учун юборди. У: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам оддий, камтар, тазарру қилган ҳолда чиқдилар, токи намозгоҳга келдилар — Усмон: минбарга кўтарилдилар, деб қўшди, сўнг иккаласи мувофиқ келдилар — ва сизнинг бу хутбангиздек хутба қилмадилар, балки тўхтовсиз дуо, тазарру ва такбирда бўлдилар, сўнг байрамда ўқиганларидек икки ракаат намоз ўқидилар» деди. Абу Довуд: «Хабар ан-Нуфайлийники, тўғриси эса ибн Утба» деди.