حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ إِسْحَاقَ، وَهُوَ ابْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كِنَانَةَ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَرْسَلَنِي الْوَلِيدُ بْنُ عُقْبَةَ وَهُوَ أَمِيرُ الْمَدِينَةِ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَسْأَلُهُ عَنِ اسْتِسْقَاءِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَيْتُهُ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ مُتَبَذِّلاً مُتَوَاضِعًا مُتَضَرِّعًا حَتَّى أَتَى الْمُصَلَّى فَلَمْ يَخْطُبْ خُطْبَتَكُمْ هَذِهِ وَلَكِنْ لَمْ يَزَلْ فِي الدُّعَاءِ وَالتَّضَرُّعِ وَالتَّكْبِيرِ وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ كَمَا كَانَ يُصَلِّي فِي الْعِيدِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, у Ҳишом ибн Ишоқдан — у эса Ибн Абдуллаҳ ибн Кинона — у отасидан (ривоят қилиб) деди: Мадина амири Валидд ибн Уқба мени Ибн Аббоснинг олдига, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёмғир сўраш (истисқо) намози ҳақида сўраш учун юборди. Мен унинг олдига келдим. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оддий кийимда, камтарона, тавозеъ ва ёлвориш билан намозгоҳга чиқдилар ва сизнинг мана бу хутбангиздек хутба қилмадилар, балки тўхтовсиз дуо, ёлвориш ва такбир айтишда давом этдилар ҳамда Ҳайит (намози)да ўқиганларидек икки ракаат намоз ўқидилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.