حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَمِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ بِالنَّاسِ يَسْتَسْقِي فَصَلَّى بِهِمْ رَكْعَتَيْنِ جَهَرَ بِالْقِرَاءَةِ فِيهِمَا وَحَوَّلَ رِدَاءَهُ وَرَفَعَ يَدَيْهِ وَاسْتَسْقَى وَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَأَنَسٍ وَآبِي اللَّحْمِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَعَلَى هَذَا الْعَمَلُ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَعَمُّ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ هُوَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدِ بْنِ عَاصِمٍ الْمَازِنِيُّ .
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Абдур-Раззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Аббод ибн Тамимдан, у амакисидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамлар билан ёмғир тилаб (истисқо) чиқдилар ва уларга икки ракат ўқиб, уларда (Қуръанни) овоз чиқариб қироат қилдилар, ридоларини ағдардилар, қўлларини кўтариб, ёмғир тиладилар ва қиблага юзландилар. У (Абу Исо) деди: бу бобда Ибн Аббос, Абу Ҳурайра, Анас ва Обил-Лаҳмдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо деди: Абдуллаҳ ибн Зайд ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Илм аҳли наздида амал шунга (кўра); буни Шофеий, Аҳмад ва Ишоқ айтадилар. Аббод ибн Тамимнинг амакиси Абдуллаҳ ибн Зайд ибн Осим ал-Мозинийдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عُمَيْرٍ، مَوْلَى آبِي اللَّحْمِ عَنْ آبِي اللَّحْمِ، أَنَّهُ رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِنْدَ أَحْجَارِ الزَّيْتِ يَسْتَسْقِي وَهُوَ مُقْنِعٌ بِكَفَّيْهِ يَدْعُو . قَالَ أَبُو عِيسَى كَذَا قَالَ قُتَيْبَةُ فِي هَذَا الْحَدِيثِ عَنْ آبِي اللَّحْمِ وَلاَ نَعْرِفُ لَهُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ هَذَا الْحَدِيثَ الْوَاحِدَ وَعُمَيْرٌ مَوْلَى آبِي اللَّحْمِ قَدْ رَوَى عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَحَادِيثَ وَلَهُ صُحْبَةٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ибн Саъд ривоят қилди, Холид ибн Язиддан, у Саид ибн Аби Ҳилўлдан, у Язид ибн Абдуллаҳдан, у Обил-Лаҳмнинг озод қилган қули Умайрдан, у Обил-Лаҳмдан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни Аҳжор аз-Зайт (деган жой) олдида ёмғир тилаб, икки кафтини (осмонга) кўтариб дуо қилаётган ҳолда кўрди. Абу Исо деди: Қутайба бу ҳадисда шундай «Обил-Лаҳмдан» деди; биз у (Обил-Лаҳм) учун Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фақат шу бир ҳадисни биламиз. Обил-Лаҳмнинг озод қилган қули Умайр эса Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (бир нечта) ҳадислар ривоят қилган ва унинг суҳбати (саҳобалиги) бор.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ إِسْحَاقَ، وَهُوَ ابْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كِنَانَةَ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَرْسَلَنِي الْوَلِيدُ بْنُ عُقْبَةَ وَهُوَ أَمِيرُ الْمَدِينَةِ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَسْأَلُهُ عَنِ اسْتِسْقَاءِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَيْتُهُ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ مُتَبَذِّلاً مُتَوَاضِعًا مُتَضَرِّعًا حَتَّى أَتَى الْمُصَلَّى فَلَمْ يَخْطُبْ خُطْبَتَكُمْ هَذِهِ وَلَكِنْ لَمْ يَزَلْ فِي الدُّعَاءِ وَالتَّضَرُّعِ وَالتَّكْبِيرِ وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ كَمَا كَانَ يُصَلِّي فِي الْعِيدِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, у Ҳишом ибн Ишоқдан — у эса Ибн Абдуллаҳ ибн Кинона — у отасидан (ривоят қилиб) деди: Мадина амири Валидд ибн Уқба мени Ибн Аббоснинг олдига, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёмғир сўраш (истисқо) намози ҳақида сўраш учун юборди. Мен унинг олдига келдим. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оддий кийимда, камтарона, тавозеъ ва ёлвориш билан намозгоҳга чиқдилар ва сизнинг мана бу хутбангиздек хутба қилмадилар, балки тўхтовсиз дуо, ёлвориш ва такбир айтишда давом этдилар ҳамда Ҳайит (намози)да ўқиганларидек икки ракаат намоз ўқидилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كِنَانَةَ، عَنْ أَبِيهِ، فَذَكَرَ نَحْوَهُ وَزَادَ فِيهِ مُتَخَشِّعًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ قَالَ يُصَلِّي صَلاَةَ الاِسْتِسْقَاءِ نَحْوَ صَلاَةِ الْعِيدَيْنِ يُكَبِّرُ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى سَبْعًا وَفِي الثَّانِيَةِ خَمْسًا وَاحْتَجَّ بِحَدِيثِ ابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرُوِيَ عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ أَنَّهُ قَالَ لاَ يُكَبِّرُ فِي صَلاَةِ الاِسْتِسْقَاءِ كَمَا يُكَبِّرُ فِي صَلاَةِ الْعِيدَيْنِ . وَقَالَ النُّعْمَانُ أَبُو حَنِيفَةَ لاَ تُصَلَّى صَلاَةُ الاِسْتِسْقَاءِ وَلاَ آمُرُهُمْ بِتَحْوِيلِ الرِّدَاءِ وَلَكِنْ يَدْعُونَ وَيَرْجِعُونَ بِجُمْلَتِهِمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى خَالَفَ السُّنَّةَ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Ҳишом ибн Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Кинонадан, у отасидан (ривоят қилди) ва шунга ўхшашини зикр қилиб, унга «хушуъ билан» (сўзини) қўшди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу Шофеийнинг сўзидир; у деди: истисқо намозини икки Ҳайит намози каби ўқийди, биринчи ракаатда етти, иккинчисида беш такбир айтади ва Ибн Аббоснинг ҳадисини далил қилди. Абу Исо (Термизий) деди: Молик ибн Анасдан ривоят қилинишича, у: «Истисқо намозида икки Ҳайит намозида такбир айтилгани каби такбир айтилмайди,» деган. Ан-Нуъмон Абу Ҳанифа эса: «Истисқо намози ўқилмайди ва мен уларни ридони (ёпинчиқни) ағдаришга буюрмайман, балки улар дуо қилиб, ҳаммалари (биргаликда) қайтадилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: у суннатга мухолиф бўлди.