حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كِنَانَةَ، عَنْ أَبِيهِ، فَذَكَرَ نَحْوَهُ وَزَادَ فِيهِ مُتَخَشِّعًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ قَالَ يُصَلِّي صَلاَةَ الاِسْتِسْقَاءِ نَحْوَ صَلاَةِ الْعِيدَيْنِ يُكَبِّرُ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى سَبْعًا وَفِي الثَّانِيَةِ خَمْسًا وَاحْتَجَّ بِحَدِيثِ ابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرُوِيَ عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ أَنَّهُ قَالَ لاَ يُكَبِّرُ فِي صَلاَةِ الاِسْتِسْقَاءِ كَمَا يُكَبِّرُ فِي صَلاَةِ الْعِيدَيْنِ . وَقَالَ النُّعْمَانُ أَبُو حَنِيفَةَ لاَ تُصَلَّى صَلاَةُ الاِسْتِسْقَاءِ وَلاَ آمُرُهُمْ بِتَحْوِيلِ الرِّدَاءِ وَلَكِنْ يَدْعُونَ وَيَرْجِعُونَ بِجُمْلَتِهِمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى خَالَفَ السُّنَّةَ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Ҳишом ибн Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Кинонадан, у отасидан (ривоят қилди) ва шунга ўхшашини зикр қилиб, унга «хушуъ билан» (сўзини) қўшди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу Шофеийнинг сўзидир; у деди: истисқо намозини икки Ҳайит намози каби ўқийди, биринчи ракаатда етти, иккинчисида беш такбир айтади ва Ибн Аббоснинг ҳадисини далил қилди. Абу Исо (Термизий) деди: Молик ибн Анасдан ривоят қилинишича, у: «Истисқо намозида икки Ҳайит намозида такбир айтилгани каби такбир айтилмайди,» деган. Ан-Нуъмон Абу Ҳанифа эса: «Истисқо намози ўқилмайди ва мен уларни ридони (ёпинчиқни) ағдаришга буюрмайман, балки улар дуо қилиб, ҳаммалари (биргаликда) қайтадилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: у суннатга мухолиф бўлди.