حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ صَلَّى فِي كُسُوفٍ فَقَرَأَ ثُمَّ رَكَعَ ثُمَّ قَرَأَ ثُمَّ رَكَعَ ثُمَّ قَرَأَ ثُمَّ رَكَعَ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ سَجَدَ سَجْدَتَيْنِ وَالأُخْرَى مِثْلُهَا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَعَائِشَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَالنُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ وَالْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ وَأَبِي مَسْعُودٍ وَأَبِي بَكْرَةَ وَسَمُرَةَ وَأَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ وَابْنِ مَسْعُودٍ وَأَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ وَابْنِ عُمَرَ وَقَبِيصَةَ الْهِلاَلِيِّ وَجَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَمُرَةَ وَأُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ صَلَّى فِي كُسُوفٍ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ فِي أَرْبَعِ سَجَدَاتٍ . وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . قَالَ وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي الْقِرَاءَةِ فِي صَلاَةِ الْكُسُوفِ فَرَأَى بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ يُسِرَّ بِالْقِرَاءَةِ فِيهَا بِالنَّهَارِ . وَرَأَى بَعْضُهُمْ أَنْ يَجْهَرَ بِالْقِرَاءَةِ فِيهَا كَنَحْوِ صَلاَةِ الْعِيدَيْنِ وَالْجُمُعَةِ وَبِهِ يَقُولُ مَالِكٌ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ يَرَوْنَ الْجَهْرَ فِيهَا . وَقَالَ الشَّافِعِيُّ لاَ يَجْهَرُ فِيهَا . وَقَدْ صَحَّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم كِلْتَا الرِّوَايَتَيْنِ صَحَّ عَنْهُ أَنَّهُ صَلَّى أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ فِي أَرْبَعِ سَجَدَاتٍ . وَصَحَّ عَنْهُ أَيْضًا أَنَّهُ صَلَّى سِتَّ رَكَعَاتٍ فِي أَرْبَعِ سَجَدَاتٍ . وَهَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ جَائِزٌ عَلَى قَدْرِ الْكُسُوفِ إِنْ تَطَاوَلَ الْكُسُوفُ فَصَلَّى سِتَّ رَكَعَاتٍ فِي أَرْبَعِ سَجَدَاتٍ فَهُوَ جَائِزٌ وَإِنْ صَلَّى أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ فِي أَرْبَعِ سَجَدَاتٍ وَأَطَالَ الْقِرَاءَةَ فَهُوَ جَائِزٌ . وَيَرَوْنَ أَصْحَابُنَا أَنْ تُصَلَّى صَلاَةُ الْكُسُوفَ فِي جَمَاعَةٍ فِي كُسُوفِ الشَّمْسِ وَالْقَمَرِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у Суфёндан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Товусдан, у Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у кун (ёки ой) тутилганда намоз ўқиб, қироат қилдилар, сўнг рукуъ қилдилар, сўнг қироат қилдилар, сўнг рукуъ қилдилар, сўнг қироат қилдилар, сўнг рукуъ қилдилар — уч марта — кейин икки сажда қилдилар, иккинчи (ракаат) ҳам шунга ўхшаш бўлди. У деди: бу бобда Али, Оиша, Абдуллаҳ ибн Амр, ан-Нуъмон ибн Башир, ал-Муғийра ибн Шуъба, Абу Масъуд, Абу Бакра, Самура, Абу Мусо ал-Ашъарий, Ибн Масъуд, Асмо бинт Абу Бакр ас-Сиддиқ, Ибн Умар, Қабиса ал-Ҳилолий, Жобир ибн Абдуллаҳ, Абдурраҳмон ибн Самура ва Убай ибн Каъбдан (ҳам ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Аббоснинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, у (Қуёш ёки ой) тутилганда тўрт саждада тўрт рукуъ билан намоз ўқидилар. Шофеий, Аҳмад ва Ишоқ шуни айтадилар. У деди: илм аҳли кун тутилиши намозидаги қироат ҳақида ихтилоф қилдилар; баъзи илм аҳли кундузи унда қироатни пичирлаб (сирли) ўқишни маъқул кўрди, баъзилари эса унда икки Ҳайит ва Жума намози каби қироатни овоз чиқариб ўқишни маъқул кўрди — Молик, Аҳмад ва Ишоқ унда жаҳр (овоз чиқариш)ни маъқул кўрадилар. Шофеий эса: «Унда овоз чиқармайди,» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан иккала ривоят ҳам саҳиҳ бўлиб келган: ундан тўрт саждада тўрт рукуъ ўқиганлари саҳиҳ бўлиб келган, яна ундан тўрт саждада олти рукуъ ўқиганлари ҳам саҳиҳ бўлиб келган. Бу илм аҳли наздида тутилиш миқдорига қараб жоиздир: агар тутилиш узайса ва тўрт саждада олти рукуъ ўқиса, жоиздир; агар тўрт саждада тўрт рукуъ ўқиб, қироатни чўзса, у ҳам жоиздир. Бизнинг уламоларимиз Қуёш ва ой тутилганда кун тутилиши намозини жамоат билан ўқишни маъқул кўрадилар.