حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو الرَّازِيُّ، حَدَّثَنَا سَلَمَةُ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جَعْفَرِ بْنِ الزُّبَيْرِ، وَمُحَمَّدِ بْنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى نَجْدٍ حَتَّى إِذَا كُنَّا بِذَاتِ الرِّقَاعِ مِنْ نَخْلٍ لَقِيَ جَمْعًا مِنْ غَطَفَانَ فَذَكَرَ مَعْنَاهُ وَلَفْظُهُ عَلَى غَيْرِ لَفْظِ حَيْوَةَ وَقَالَ فِيهِ حِينَ رَكَعَ بِمَنْ مَعَهُ وَسَجَدَ قَالَ فَلَمَّا قَامُوا مَشَوُا الْقَهْقَرَى إِلَى مَصَافِّ أَصْحَابِهِمْ وَلَمْ يَذْكُرِ اسْتِدْبَارَ الْقِبْلَةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Амр ар-Розий ривоят қилди, бизга Салама ривоят қилди, менга Муҳаммад ибн Ишоқ Муҳаммад ибн Жаъфар ибн Зубайр ва Муҳаммад ибн Асваддан, улар Урва ибн Зубайрдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У айтди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Нажд томон чиқдик. Нахлдаги Зотур-Риқў деган жойга етганимизда у киши Ғатафондан бир жамоа билан тўқнаш келдилар». Сўнг унинг маъносини зикр қилди, лекин лафзи Ҳайванинг лафзидан бошқача эди. Унда шундай деди: «Қачонки у киши ўзлари билан биргалар билан руку ва сажда қилдилар». Айтди: «Улар турганларида, шерикларининг сафига орқалари билан қайтиб юришди». Ва қиблага орқа қилишни зикр қилмади.