حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي عِيَاضُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ مَخْرَمَةَ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنْ أُمِّ هَانِئٍ بِنْتِ أَبِي طَالِبٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الْفَتْحِ صَلَّى سُبْحَةَ الضُّحَى ثَمَانِيَ رَكَعَاتٍ يُسَلِّمُ مِنْ كُلِّ رَكْعَتَيْنِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الْفَتْحِ صَلَّى سُبْحَةَ الضُّحَى فَذَكَرَ مِثْلَهُ . قَالَ ابْنُ السَّرْحِ إِنَّ أُمَّ هَانِئٍ قَالَتْ دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَمْ يَذْكُرْ سُبْحَةَ الضُّحَى بِمَعْنَاهُ .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ва Аҳмад ибн Амр ибн ас-Сарҳ ривоят қилиб, иккаласи: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, деди. Менга Иёз ибн Абдуллаҳ Махрама ибн Сулаймондан, у Ибн Аббоснинг озод қилган қули Курайбдан, у Умму Ҳониъ бинт Аби Толибдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Фатҳ куни зуҳо намозини саккиз ракъат ўқиб, ҳар икки ракъатда салом берди. Абу Довуд айтди: Аҳмад ибн Солиҳ: «Албатта Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Фатҳ куни зуҳо намозини ўқиди» деб шунга ўхшашини зикр қилди. Ибн ас-Сарҳ: «Албатта Умму Ҳониъ: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менинг ҳузуримга кирди, деди» деди, бироқ зуҳо намозини зикр қилмасдан унинг маъносини (келтирди).