حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاوِيَةَ الْجُمَحِيُّ، حَدَّثَنَا ثَابِتُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ خَبَّابٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَنَتَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَهْرًا مُتَتَابِعًا فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ وَالْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ وَصَلاَةِ الصُّبْحِ فِي دُبُرِ كُلِّ صَلاَةٍ إِذَا قَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " . مِنَ الرَّكْعَةِ الآخِرَةِ يَدْعُو عَلَى أَحْيَاءٍ مِنْ بَنِي سُلَيْمٍ عَلَى رِعْلٍ وَذَكْوَانَ وَعُصَيَّةَ وَيُؤَمِّنُ مَنْ خَلْفَهُ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Муовия ал-Жумаҳий ривоят қилди, бизга Собит ибн Язид Ҳилол ибн Хаббобдан, у Икримадан, у ибн Аббосдан ривоят қилиб деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир ой кетма-кет пешин, аср, шом, хуфтон ва бомдод намозларида, ҳар намознинг охирида, охирги ракъатда «Самиаллооҳу лиман ҳамидаҳ» деганларида қунут ўқиб, Бану Сулаймдан бўлган баъзи қабилаларга — Риъл, Заквон ва Усайяга қарши дуо қилар, ортидагилар эса омин дер эдилар.