حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَنَتَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي صَلاَةِ الْعَتَمَةِ شَهْرًا يَقُولُ فِي قُنُوتِهِ " اللَّهُمَّ نَجِّ الْوَلِيدَ بْنَ الْوَلِيدِ اللَّهُمَّ نَجِّ سَلَمَةَ بْنَ هِشَامٍ اللَّهُمَّ نَجِّ الْمُسْتَضْعَفِينَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ اللَّهُمَّ اشْدُدْ وَطْأَتَكَ عَلَى مُضَرَ اللَّهُمَّ اجْعَلْهَا عَلَيْهِمْ سِنِينَ كَسِنِي يُوسُفَ " . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَأَصْبَحَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ فَلَمْ يَدْعُ لَهُمْ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " وَمَا تَرَاهُمْ قَدْ قَدِمُوا " .
Бизга Абдурраҳмон ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Валид ривоят қилди, бизга Авзоий ривоят қилди, менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон Абу Ҳурайрадан ривоят қилиб деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир ой давомида хуфтон (атама) намозида қунут ўқиб, қунутида шундай дер эдилар: «Аллаҳим, Валид ибн Валидни нажот бер. Аллаҳим, Салама ибн Ҳишомни нажот бер. Аллаҳим, мўминлардан заифлаштирилганларни нажот бер. Аллаҳим, азобингни Музар (қабиласи) устига оғирлаштир. Аллаҳим, уни уларга Юсуф йилларидек (очарчилик) йиллар қил». Абу Ҳурайра деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни тонгда улар учун дуо қилмадилар. Мен буни у зотга эслатдим. Шунда у дедилар: «Улар аллақачон (Мадинага) келганларини кўрмаяпсанми?»