حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، وَمُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَحَفْصُ بْنُ عُمَرَ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنِي أَبِي قَالُوا، كُلُّهُمْ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنِ الْبَرَاءِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْنُتُ فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ زَادَ ابْنُ مُعَاذٍ وَصَلاَةِ الْمَغْرِبِ .
Бизга Абул Валид, Муслим ибн Иброҳим ва Ҳафс ибн Умар ривоят қилдилар, (ҳ) яна бизга ибн Муоз ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, уларнинг ҳаммаси деди: бизга Шуъба Амр ибн Муррадан, у ибн Абу Лайлода, у Барўдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бомдод намозида қунут ўқир эдилар. Ибн Муоз қўшимча қилди: «ва шом (мағриб) намозида ҳам».