حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ أُمَيَّةَ، حَدَّثَنَا مُعَاذٌ، - يَعْنِي ابْنَ هِشَامٍ - حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، قَالَ وَاللَّهِ لأُقَرِّبَنَّ بِكُمْ صَلاَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَكَانَ أَبُو هُرَيْرَةَ يَقْنُتُ فِي الرَّكْعَةِ الآخِرَةِ مِنْ صَلاَةِ الظُّهْرِ وَصَلاَةِ الْعِشَاءِ الآخِرَةِ وَصَلاَةِ الصُّبْحِ فَيَدْعُو لِلْمُؤْمِنِينَ وَيَلْعَنُ الْكَافِرِينَ .
Бизга Довуд ибн Умайя ривоят қилди, бизга Муоз — яъни ибн Ҳишом — ривоят қилди, менга отам Яҳё ибн Абу Касирдан ривоят қилди, у деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Абу Ҳурайра ривоят қилиб деди: «Аллаҳга қасамки, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намозини сизларга яқинлаштириб кўрсатаман». У деди: Абу Ҳурайра пешин намозининг охирги ракъатида, охирги хуфтон (ишо) намозида ва бомдод намозида қунут ўқир, мўминлар учун дуо қилиб, кофирларни лаънатлар эди.