حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو، أَخْبَرَنِي فُلَيْحٌ، حَدَّثَنِي عَبَّاسُ بْنُ سَهْلٍ، قَالَ اجْتَمَعَ أَبُو حُمَيْدٍ وَأَبُو أُسَيْدٍ وَسَهْلُ بْنُ سَعْدٍ وَمُحَمَّدُ بْنُ مَسْلَمَةَ فَذَكَرُوا صَلاَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو حُمَيْدٍ أَنَا أَعْلَمُكُمْ بِصَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ بَعْضَ هَذَا قَالَ ثُمَّ رَكَعَ فَوَضَعَ يَدَيْهِ عَلَى رُكْبَتَيْهِ كَأَنَّهُ قَابِضٌ عَلَيْهِمَا وَوَتَّرَ يَدَيْهِ فَتَجَافَى عَنْ جَنْبَيْهِ قَالَ ثُمَّ سَجَدَ فَأَمْكَنَ أَنْفَهُ وَجَبْهَتَهُ وَنَحَّى يَدَيْهِ عَنْ جَنْبَيْهِ وَوَضَعَ كَفَّيْهِ حَذْوَ مَنْكِبَيْهِ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ حَتَّى رَجَعَ كُلُّ عَظْمٍ فِي مَوْضِعِهِ حَتَّى فَرَغَ ثُمَّ جَلَسَ فَافْتَرَشَ رِجْلَهُ الْيُسْرَى وَأَقْبَلَ بِصَدْرِ الْيُمْنَى عَلَى قِبْلَتِهِ وَوَضَعَ كَفَّهُ الْيُمْنَى عَلَى رُكْبَتِهِ الْيُمْنَى وَكَفَّهُ الْيُسْرَى عَلَى رُكْبَتِهِ الْيُسْرَى وَأَشَارَ بِأُصْبُعِهِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ عُتْبَةُ بْنُ أَبِي حَكِيمٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِيسَى عَنِ الْعَبَّاسِ بْنِ سَهْلٍ لَمْ يَذْكُرِ التَّوَرُّكَ وَذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِ فُلَيْحٍ وَذَكَرَ الْحَسَنُ بْنُ الْحُرِّ نَحْوَ جِلْسَةِ حَدِيثِ فُلَيْحٍ وَعُتْبَةَ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Абдулмалик ибн Амр ривоят қилди, менга Фулайҳ хабар берди, менга Аббос ибн Саҳл ривоят қилди. У деди: Абу Ҳумайд, Абу Усайд, Саҳл ибн Саъд ва Муҳаммад ибн Маслама йиғилишди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намозини зикр қилдилар. Абу Ҳумайд: «Мен сизлардан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намозини энг яхши биламан» деди ва шунинг баъзисини зикр қилди. У деди: Сўнгра рукуъ қилдилар, қўлларини тиззаларига гўё уларни маҳкам ушлагандек қўйдилар, қўлларини таранг қилиб, икки ёнидан узоқлаштирардилар. Деди: Сўнгра сажда қилиб, бурунлари ва пешаналарини (ерга) тўлиқ қўйдилар, қўлларини икки ёнидан узоқлаштириб, кафтларини елкаларига тўғриладилар. Кейин бошларини ҳар бир суяк ўз жойига қайтгунча кўтардилар — тамом бўлгунча. Сўнгра ўтириб, чап оёғини ёзиб, ўнг оёғининг кўкраги (учини) қибласига қаратдилар, ўнг кафтини ўнг тиззасига, чап кафтини чап тиззасига қўйиб, бармоғи билан ишора қилдилар. Абу Довуд деди: Бу ҳадисни Утба ибн Абу Ҳаким Абдуллаҳ ибн Исўдан, у Аббос ибн Саҳлъдан ривоят қилди, таваррукни зикр қилмади ва Фулайҳнинг ҳадисига ўхшаш зикр қилди. Ҳасан ибн ал-Ҳурр Фулайҳ ва Утбанинг ҳадисидаги ўтиришга ўхшаш зикр қилди.