حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبُو بَدْرٍ، حَدَّثَنِي زُهَيْرٌ أَبُو خَيْثَمَةَ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الْحُرِّ، حَدَّثَنِي عِيسَى بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَطَاءٍ، أَحَدِ بَنِي مَالِكٍ عَنْ عَبَّاسٍ، - أَوْ عَيَّاشِ - بْنِ سَهْلٍ السَّاعِدِيِّ أَنَّهُ كَانَ فِي مَجْلِسٍ فِيهِ أَبُوهُ وَكَانَ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَفِي الْمَجْلِسِ أَبُو هُرَيْرَةَ وَأَبُو حُمَيْدٍ السَّاعِدِيُّ وَأَبُو أُسَيْدٍ بِهَذَا الْخَبَرِ يَزِيدُ أَوْ يَنْقُصُ قَالَ فِيهِ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ - يَعْنِي مِنَ الرُّكُوعِ - فَقَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ " . وَرَفَعَ يَدَيْهِ ثُمَّ قَالَ " اللَّهُ أَكْبَرُ " . فَسَجَدَ فَانْتَصَبَ عَلَى كَفَّيْهِ وَرُكْبَتَيْهِ وَصُدُورِ قَدَمَيْهِ وَهُوَ سَاجِدٌ ثُمَّ كَبَّرَ فَجَلَسَ فَتَوَرَّكَ وَنَصَبَ قَدَمَهُ الأُخْرَى ثُمَّ كَبَّرَ فَسَجَدَ ثُمَّ كَبَّرَ فَقَامَ وَلَمْ يَتَوَرَّكْ ثُمَّ سَاقَ الْحَدِيثَ قَالَ ثُمَّ جَلَسَ بَعْدَ الرَّكْعَتَيْنِ حَتَّى إِذَا هُوَ أَرَادَ أَنْ يَنْهَضَ لِلْقِيَامِ قَامَ بِتَكْبِيرَةٍ ثُمَّ رَكَعَ الرَّكْعَتَيْنِ الأُخْرَيَيْنِ وَلَمْ يَذْكُرِ التَّوَرُّكَ فِي التَّشَهُّدِ .
Бизга Алий ибн ал-Ҳусайн ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Абу Бадр ривоят қилди, менга Зуҳайр Абу Хайсама ривоят қилди, бизга Ҳасан ибн ал-Ҳурр ривоят қилди, менга Исо ибн Абдуллаҳ ибн Молик Муҳаммад ибн Амр ибн Атўъдан — Бану Моликдан бири — у Аббос — ёки Айёш — ибн Саҳл ас-Соидийъдан ривоят қилди: У бир мажлисда эди, унда отаси ҳам бор эди, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан эди. Мажлисда Абу Ҳурайра, Абу Ҳумайд ас-Соидий ва Абу Усайд ҳам бор эди — бу хабар билан, ортиқча ёки камроқ. Унда деди: Сўнгра бошларини кўтардилар — яъни рукуъдан — ва «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ, Аллаҳумма роббано лака-л-ҳамд» дедилар. Қўлларини кўтардилар, кейин «Аллаҳу акбар» дедилар. Сўнгра сажда қилиб, кафтлари, тиззалари ва оёқларининг учлари устида тик турдилар — саждада бўлиб. Кейин такбир айтиб ўтирдилар, таваррук қилиб бошқа оёғини тикладилар. Сўнгра такбир айтиб сажда қилдилар. Кейин такбир айтиб, таваррук қилмасдан турдилар. Сўнгра ҳадисни давом эттириб деди: Кейин икки ракъатдан сўнг ўтирдилар, қиёмга турмоқчи бўлганларида такбир билан турдилар. Сўнгра қолган икки ракъатни ўқидилар. Ташаҳҳуддаги таваррукни зикр қилмади.