حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ، نُمَيْرٍ وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ - وَاللَّفْظُ لَهُمَا - قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ بَيْعِ الثَّمَرِ حَتَّى يَبْدُوَ صَلاَحُهُ وَعَنْ بَيْعِ الثَّمَرِ بِالتَّمْرِ .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна аз-Зуҳрийдан хабар берди; (ҳ) ва бизга Ибн Нумайр ва Зуҳайр ибн Ҳарб — лафз уларники — ривоят қилиб: бизга Суфён ривоят қилди, бизга аз-Зуҳрий Солимдан, у Ибн Умардан ривоят қилди, дедилар — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мевани унинг етилиши кўринмагунича сотишдан ва мевани (қуруқ) хурмога сотишдан қайтарди.