حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْمُنْذِرِ، حَدَّثَنَا أَبُو ضَمْرَةَ، حَدَّثَنَا مُوسَى، عَنْ نَافِعٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُمَرَ، أَنَّهُمْ كَانُوا يَشْتَرُونَ الطَّعَامَ مِنَ الرُّكْبَانِ عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَيَبْعَثُ عَلَيْهِمْ مَنْ يَمْنَعُهُمْ أَنْ يَبِيعُوهُ حَيْثُ اشْتَرَوْهُ، حَتَّى يَنْقُلُوهُ حَيْثُ يُبَاعُ الطَّعَامُ. قَالَ وَحَدَّثَنَا ابْنُ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ نَهَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُبَاعَ الطَّعَامُ إِذَا اشْتَرَاهُ حَتَّى يَسْتَوْفِيَهُ.
Бизга Иброҳим ибн Мунзир ривоят қилди, бизга Абу Замра ривоят қилди, бизга Мусо ривоят қилди, у Нофеъдан, бизга Ибн Умар ривоят қилди: Улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида уловлилардан (карвонлардан) таом сотиб олишарди. У (Набий) уларнинг олдига уни сотиб олган жойида сотишларидан ман қилувчи кишини юборар эди, токи уни таом сотиладиган жойга олиб боргунча. У деди: Ва бизга Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо) ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таомни — уни сотиб олган киши — тўлиқ қабул қилиб олмагунча сотишдан ман қилди.