حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي يَزِيدَ، عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ الدَّوْسِيِّ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي طَائِفَةِ النَّهَارِ لاَ يُكَلِّمُنِي وَلاَ أُكَلِّمُهُ حَتَّى أَتَى سُوقَ بَنِي قَيْنُقَاعَ، فَجَلَسَ بِفِنَاءِ بَيْتِ فَاطِمَةَ فَقَالَ " أَثَمَّ لُكَعُ أَثَمَّ لُكَعُ ". فَحَبَسَتْهُ شَيْئًا فَظَنَنْتُ أَنَّهَا تُلْبِسُهُ سِخَابًا أَوْ تُغَسِّلُهُ، فَجَاءَ يَشْتَدُّ حَتَّى عَانَقَهُ وَقَبَّلَهُ، وَقَالَ " اللَّهُمَّ أَحْبِبْهُ وَأَحِبَّ مَنْ يُحِبُّهُ ". قَالَ سُفْيَانُ قَالَ عُبَيْدُ اللَّهِ أَخْبَرَنِي أَنَّهُ رَأَى نَافِعَ بْنَ جُبَيْرٍ أَوْتَرَ بِرَكْعَةٍ.
Бизга Али ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Убайдуллаҳ ибн Абу Язиддан, у Нофеъ ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у Абу Ҳурайра Давсийдан (розияллаҳу анҳу), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кундузнинг бир қисмида чиқди, мен билан гаплашмасди, мен ҳам у билан гаплашмасдим, токи у Бану Қайнуқў бозорига келди. Сўнг Фотима уйининг ҳовлисига ўтириб деди: «Кичкина бола шу ердами? Кичкина бола шу ердами?» Фотима уни бироз ушлаб қолди, мен у (болага) марварид тақаётгандир ёки юваётгандир деб ўйладим. Сўнг у (бола) югуриб келди, у (Набий) уни қучоқлаб ўпди ва деди: «Аллаҳим, уни сев ва уни севганларни сев». Суфён деди: Убайдуллаҳ менга Нофеъ ибн Жубайрни бир ракъат билан витр ўқиганини кўрганини хабар берди.