حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا مَكِّيُّ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ صَيْفِيٍّ، مَوْلَى أَفْلَحَ مَوْلَى أَبِي أَيُّوبَ عَنْ أَبِي الْيَسَرِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَدْعُو " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْهَدْمِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ التَّرَدِّي وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْغَرَقِ وَالْحَرَقِ وَالْهَرَمِ وَأَعُوذُ بِكَ أَنْ يَتَخَبَّطَنِي الشَّيْطَانُ عِنْدَ الْمَوْتِ وَأَعُوذُ بِكَ أَنْ أَمُوتَ فِي سَبِيلِكَ مُدْبِرًا وَأَعُوذُ بِكَ أَنْ أَمُوتَ لَدِيغًا " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ривоят қилди, бизга Маккий ибн Иброҳим ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн Саъид ривоят қилди, у Сайфий — Афлаҳнинг мавлоси, Афлаҳ эса Абу Айюбнинг мавлоси — дан, у Абул Ясардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳумма инний аъузу бика минал-ҳадми ва аъузу бика минат-тараддий ва аъузу бика минал-ғарақи вал-ҳарақи вал-ҳарами ва аъузу бика ан ятахаббатонияш-шайтаану индал-мавти ва аъузу бика ан амуута фий сабийлика мудбиран ва аъузу бика ан амуута ласийъган (Эй Аллаҳ, мен (уй) босиб қолишидан Сенга сиғинаман, баланд жойдан йиқилишдан Сенга сиғинаман, ғарқ бўлиш, ёниш ва кексалик ночорлигидан Сенга сиғинаман, ўлим чоғи шайтон мени йўлдан уришидан Сенга сиғинаман, Сенинг йўлингда орқага қочиб ўлишимдан Сенга сиғинаман ва (заҳарли ҳашорот) чақишидан ҳалок бўлиб ўлишимдан Сенга сиғинаман)», деб дуо қилар эдилар.