حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَتَعَوَّذُ مِنْ خَمْسٍ مِنَ الْجُبْنِ وَالْبُخْلِ وَسُوءِ الْعُمْرِ وَفِتْنَةِ الصَّدْرِ وَعَذَابِ الْقَبْرِ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди, бизга Исроил ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Амр ибн Маймундан, у Умар ибн ал-Хаттобдан ривоят қилиб айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бешта нарсадан паноҳ тилар эдилар: қўрқоқлик, бахиллик, умрнинг ёмонлиги, кўкрак фитнаси (хаёлу васвасалар) ва қабр азобидан.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، أَخْبَرَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي قَالَ، سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْعَجْزِ وَالْكَسَلِ وَالْجُبْنِ وَالْبُخْلِ وَالْهَرَمِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الْمَحْيَا وَالْمَمَاتِ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга ал-Муътамир хабар бериб айтди: Мен отамнинг шундай деганини эшитдим: Мен Анас ибн Моликнинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳумма инний аъузу бика минал-ажзи вал-касали вал-жубни вал-бухли вал-ҳарами ва аъузу бика мин азаабил-қабри ва аъузу бика мин фитнатил-маҳяа вал-мамаат (Эй Аллаҳ, мен ожизлик, дангасалик, қўрқоқлик, бахиллик ва кексалик чоғи ночорликдан Сенга сиғинаман, қабр азобидан Сенга сиғинаман, ҳаёт ва ўлим фитнасидан Сенга сиғинаман)», деб айтар эдилар.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، - قَالَ سَعِيدٌ الزُّهْرِيُّ - عَنْ عَمْرِو بْنِ أَبِي عَمْرٍو، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كُنْتُ أَخْدُمُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَكُنْتُ أَسْمَعُهُ كَثِيرًا يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْهَمِّ وَالْحَزَنِ وَضَلْعِ الدَّيْنِ وَغَلَبَةِ الرِّجَالِ " . وَذَكَرَ بَعْضَ مَا ذَكَرَهُ التَّيْمِيُّ .
Бизга Саъид ибн Мансур ва Қутайба ибн Саъид ривоят қилиб айтдилар: Бизга Яъқуб ибн Абдурраҳмон ривоят қилди — Саъид аз-Зуҳрий деди — у Амр ибн Абу Амрдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилиб айтди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга хизмат қилардим. Мен уларнинг кўп марта шундай деганларини эшитардим: «Аллаҳумма инний аъузу бика минал-ҳамми вал-ҳазани ва залъид-дайни ва ғалабатир-рижаал (Эй Аллаҳ, мен ғам, қайғу, қарз оғирлиги ва кишиларнинг ғалабасидан Сенга сиғинаман)». Ва Таймий зикр қилганларидан баъзиларини зикр қилди.
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ الْمَكِّيِّ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُعَلِّمُهُمْ هَذَا الدُّعَاءَ كَمَا يُعَلِّمُهُمُ السُّورَةَ مِنَ الْقُرْآنِ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ جَهَنَّمَ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الْمَسِيحِ الدَّجَّالِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الْمَحْيَا وَالْمَمَاتِ " .
Бизга Қаънабий ривоят қилди, у Моликдан, у Абуз-Зубайр ал-Маккийдан, у Товусдан, у Абдуллаҳ ибн Аббосдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга Қуръандан сурани ўргатганларидек ушбу дуони ўргатардилар. Шундай дердилар: «Аллаҳумма инний аъузу бика мин азааби жаҳаннама ва аъузу бика мин азаабил-қабри ва аъузу бика мин фитнатил-масийҳид-дажжаал ва аъузу бика мин фитнатил-маҳяа вал-мамаат (Эй Аллаҳ, мен жаҳаннам азобидан Сенга сиғинаман, қабр азобидан Сенга сиғинаман, Масиҳ Дажжол фитнасидан Сенга сиғинаман, ҳаёт ва ўлим фитнасидан Сенга сиғинаман)».
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى الرَّازِيُّ، أَخْبَرَنَا عِيسَى، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَدْعُو بِهَؤُلاَءِ الْكَلِمَاتِ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ النَّارِ وَعَذَابِ النَّارِ وَمِنْ شَرِّ الْغِنَى وَالْفَقْرِ " .
Бизга Иброҳим ибн Мусо ар-Розий ривоят қилди, бизга Ийсо хабар берди, бизга Ҳишом ривоят қилди, у отасидан, у Оиша розияллаҳу анҳодан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ушбу калималар билан дуо қилар эдилар: «Аллаҳумма инний аъузу бика мин фитнатин-наари ва азаабин-наари ва мин шаррил-ғинаа вал-фақр (Эй Аллаҳ, мен дўзах фитнасидан, дўзах азобидан, бойлик ва камбағалликнинг ёмонлигидан Сенга сиғинаман)».
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْفَقْرِ وَالْقِلَّةِ وَالذِّلَّةِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ أَنْ أَظْلِمَ أَوْ أُظْلَمَ " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Ишоқ ибн Абдуллаҳ хабар берди, у Саъид ибн Ясордан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳумма инний аъузу бика минал-фақри вал-қиллати ваз-зиллати ва аъузу бика мин ан азлима ав узлам (Эй Аллаҳ, мен камбағаллик, озлик ва хорликдан Сенга сиғинаман, зулм қилишим ёки зулмга учрашимдан Сенга сиғинаман)», деб айтар эдилар.
حَدَّثَنَا ابْنُ عَوْفٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْغَفَّارِ بْنُ دَاوُدَ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَ مِنْ دُعَاءِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ زَوَالِ نِعْمَتِكَ وَتَحْوِيلِ عَافِيَتِكَ وَفُجَاءَةِ نِقْمَتِكَ وَجَمِيعِ سَخَطِكَ " .
Бизга Ибн Авф ривоят қилди, бизга Абдулғаффор ибн Довуд ривоят қилди, бизга Яъқуб ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у Мусо ибн Уқбадан, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у Ибн Умардан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг дуоларидан бири шу эди: «Аллаҳумма инний аъузу бика мин заваали ниъматика ва таҳвийли оофиятика ва фужааъати ниқматика ва жамийъи сахатик (Эй Аллаҳ, мен неъматинг заволидан, соғлиғинг ўзгаришидан, қаҳринг тўсатдан келишидан ва барча ғазабингдан Сенга сиғинаман)».
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، حَدَّثَنَا ضُبَارَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي السَّلِيكِ، عَنْ دُوَيْدِ بْنِ نَافِعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو صَالِحٍ السَّمَّانُ، قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَدْعُو يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الشِّقَاقِ وَالنِّفَاقِ وَسُوءِ الأَخْلاَقِ " .
Бизга Амр ибн Усмон ривоят қилди, бизга Бақийя ривоят қилди, бизга Зуборо ибн Абдуллаҳ ибн Абус-Салик ривоят қилди, у Дувайд ибн Нофиъдан, бизга Абу Солиҳ ас-Саммон ривоят қилиб айтди: Абу Ҳурайра айтди: Албатта, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳумма инний аъузу бика минаш-шиқаақи ван-нифаақи ва сууил-ахлаақ (Эй Аллаҳ, мен низо, нифоқ ва ёмон ахлоқдан Сенга сиғинаман)», деб дуо қилар эдилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، عَنِ ابْنِ إِدْرِيسَ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنِ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْجُوعِ فَإِنَّهُ بِئْسَ الضَّجِيعُ وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْخِيَانَةِ فَإِنَّهَا بِئْسَتِ الْبِطَانَةُ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилди, у Ибн Идрисдан, у Ибн Ажлондан, у Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳумма инний аъузу бика минал-жууъи фа-иннаҳу биъсас-зажийъу ва аъузу бика минал-хияанати фа-иннаҳаа биъсатил-битаана (Эй Аллаҳ, мен очликдан Сенга сиғинаман, чунки у энг ёмон ҳамроҳдир; хиёнатдан Сенга сиғинаман, чунки у энг ёмон ички сирдошдир)», деб айтар эдилар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَخِيهِ، عَبَّادِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الأَرْبَعِ مِنْ عِلْمٍ لاَ يَنْفَعُ وَمِنْ قَلْبٍ لاَ يَخْشَعُ وَمِنْ نَفْسٍ لاَ تَشْبَعُ وَمِنْ دُعَاءٍ لاَ يُسْمَعُ " .
Бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, у Саъид ибн Абу Саъид ал-Мақбурийдан, у ўз акаси Аббод ибн Абу Саъиддан ривоят қилдики, у Абу Ҳурайранинг шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳумма инний аъузу бика минал-арбаъи: мин илмин лаа янфаъу ва мин қалбин лаа яхшаъу ва мин нафсин лаа ташбаъу ва мин дуъааин лаа юсмаъ (Эй Аллаҳ, мен тўрт нарсадан Сенга сиғинаман: нафъ бермайдиган илмдан, қўрқмайдиган (хушуъ қилмайдиган) қалбдан, тўймайдиган нафсдан ва эшитилмайдиган дуодан)», деб айтар эдилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُتَوَكِّلِ، حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ قَالَ أَبُو الْمُعْتَمِرِ أُرَى أَنَّ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، حَدَّثَنَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ صَلاَةٍ لاَ تَنْفَعُ " . وَذَكَرَ دُعَاءً آخَرَ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мутаваккил ривоят қилди, бизга ал-Муътамир ривоят қилиб айтди: Абул Муътамир айтди: Мен ўйлайманки, Анас ибн Молик бизга ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳумма инний аъузу бика мин солаатин лаа танфаъ (Эй Аллаҳ, мен нафъ бермайдиган намоздан Сенга сиғинаман)», деб айтар эдилар. Ва бошқа бир дуони ҳам зикр қилди.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ فَرْوَةَ بْنِ نَوْفَلٍ الأَشْجَعِيِّ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ عَمَّا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْعُو بِهِ قَالَتْ كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا عَمِلْتُ وَمِنْ شَرِّ مَا لَمْ أَعْمَلْ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Жарийр ривоят қилди, у Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Фарва ибн Навфал ал-Ашжаъийдан ривоят қилиб айтди: Мен Оиша — мўминлар онасидан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам нима билан дуо қилганлари ҳақида сўрадим. У: «У: ‹Аллаҳумма инний аъузу бика мин шарри маа амилту ва мин шарри маа лам аъмал (Эй Аллаҳ, мен қилган ишимнинг ёмонлигидан ва қилмаган ишимнинг ёмонлигидан Сенга сиғинаман)› деб айтар эдилар», деди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، ح وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، - الْمَعْنَى - عَنْ سَعْدِ بْنِ أَوْسٍ، عَنْ بِلاَلٍ الْعَبْسِيِّ، عَنْ شُتَيْرِ بْنِ شَكَلٍ، عَنْ أَبِيهِ، فِي حَدِيثِ أَبِي أَحْمَدَ شَكَلِ بْنِ حُمَيْدٍ - قَالَ - قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ عَلِّمْنِي دُعَاءً قَالَ " قُلِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ سَمْعِي وَمِنْ شَرِّ بَصَرِي وَمِنْ شَرِّ لِسَانِي وَمِنْ شَرِّ قَلْبِي وَمِنْ شَرِّ مَنِيِّي " .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн аз-Зубайр ривоят қилди; (ҳ) яна бизга Аҳмад ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди — маъно бир — у Саъд ибн Авсдан, у Билол ал-Абсийдан, у Шутайр ибн Шакалдан, у отасидан — Абу Аҳмаднинг ҳадисида Шакал ибн Ҳумайд дейилган — айтди: Мен: «Эй Расулуллаҳ, менга бир дуо ўргатинг», дедим. У: «Айт: ‹Аллаҳумма инний аъузу бика мин шарри самъий ва мин шарри басорий ва мин шарри лисааний ва мин шарри қалбий ва мин шарри манийй (Эй Аллаҳ, мен қулоқ(эшитиш)имнинг ёмонлигидан, кўзимнинг ёмонлигидан, тилимнинг ёмонлигидан, қалбимнинг ёмонлигидан ва шаҳватимнинг ёмонлигидан Сенга сиғинаман)›», дедилар.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا مَكِّيُّ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ صَيْفِيٍّ، مَوْلَى أَفْلَحَ مَوْلَى أَبِي أَيُّوبَ عَنْ أَبِي الْيَسَرِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَدْعُو " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْهَدْمِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ التَّرَدِّي وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْغَرَقِ وَالْحَرَقِ وَالْهَرَمِ وَأَعُوذُ بِكَ أَنْ يَتَخَبَّطَنِي الشَّيْطَانُ عِنْدَ الْمَوْتِ وَأَعُوذُ بِكَ أَنْ أَمُوتَ فِي سَبِيلِكَ مُدْبِرًا وَأَعُوذُ بِكَ أَنْ أَمُوتَ لَدِيغًا " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ривоят қилди, бизга Маккий ибн Иброҳим ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн Саъид ривоят қилди, у Сайфий — Афлаҳнинг мавлоси, Афлаҳ эса Абу Айюбнинг мавлоси — дан, у Абул Ясардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳумма инний аъузу бика минал-ҳадми ва аъузу бика минат-тараддий ва аъузу бика минал-ғарақи вал-ҳарақи вал-ҳарами ва аъузу бика ан ятахаббатонияш-шайтаану индал-мавти ва аъузу бика ан амуута фий сабийлика мудбиран ва аъузу бика ан амуута ласийъган (Эй Аллаҳ, мен (уй) босиб қолишидан Сенга сиғинаман, баланд жойдан йиқилишдан Сенга сиғинаман, ғарқ бўлиш, ёниш ва кексалик ночорлигидан Сенга сиғинаман, ўлим чоғи шайтон мени йўлдан уришидан Сенга сиғинаман, Сенинг йўлингда орқага қочиб ўлишимдан Сенга сиғинаман ва (заҳарли ҳашорот) чақишидан ҳалок бўлиб ўлишимдан Сенга сиғинаман)», деб дуо қилар эдилар.
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى الرَّازِيُّ، أَخْبَرَنَا عِيسَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعِيدٍ، حَدَّثَنِي مَوْلًى، لأَبِي أَيُّوبَ عَنْ أَبِي الْيَسَرِ، زَادَ فِيهِ " وَالْغَمِّ " .
Бизга Иброҳим ибн Мусо ар-Розий ривоят қилди, бизга Ийсо хабар берди, у Абдуллаҳ ибн Саъиддан ривоят қилди, менга Абу Айюбнинг бир мавлоси, у Абул Ясардан ривоят қилди, унда «вал-ғам (ва ғам-ташвишдан)» деган сўзни қўшди.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا قَتَادَةُ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْبَرَصِ وَالْجُنُونِ وَالْجُذَامِ وَمِنْ سَيِّئِ الأَسْقَامِ " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Қатода хабар берди, у Анасдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳумма инний аъузу бика минал-бароси вал-жунуни вал-жузаами ва мин саййиъил-асқаам (Эй Аллаҳ, мен пес (барс), жиннилик, мохов ва ёмон касалликлардан Сенга сиғинаман)», деб айтар эдилар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ الْغُدَانِيُّ، أَخْبَرَنَا غَسَّانُ بْنُ عَوْفٍ، أَخْبَرَنَا الْجُرَيْرِيُّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ الْمَسْجِدَ فَإِذَا هُوَ بِرَجُلٍ مِنَ الأَنْصَارِ يُقَالُ لَهُ أَبُو أُمَامَةَ فَقَالَ " يَا أَبَا أُمَامَةَ مَا لِي أَرَاكَ جَالِسًا فِي الْمَسْجِدِ فِي غَيْرِ وَقْتِ الصَّلاَةِ " . قَالَ هُمُومٌ لَزِمَتْنِي وَدُيُونٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " أَفَلاَ أُعَلِّمُكَ كَلاَمًا إِذَا أَنْتَ قُلْتَهُ أَذْهَبَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ هَمَّكَ وَقَضَى عَنْكَ دَيْنَكَ " . قَالَ قُلْتُ بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " قُلْ إِذَا أَصْبَحْتَ وَإِذَا أَمْسَيْتَ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْهَمِّ وَالْحَزَنِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْعَجْزِ وَالْكَسَلِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْجُبْنِ وَالْبُخْلِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ غَلَبَةِ الدَّيْنِ وَقَهْرِ الرِّجَالِ " . قَالَ فَفَعَلْتُ ذَلِكَ فَأَذْهَبَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ هَمِّي وَقَضَى عَنِّي دَيْنِي .
Бизга Аҳмад ибн Убайдуллаҳ ал-Ғудоний ривоят қилди, бизга Ғассон ибн Авф хабар берди, бизга ал-Журайрий хабар берди, у Абу Назрадан, у Абу Саъид ал-Худрийдан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни масжидга кирдилар ва у ерда Ансордан Абу Умама деб аталган бир киши билан дуч келдилар. У: «Эй Абу Умама, намоз вақти эмаслигига қарамай сени масжидда ўтирган кўришимга нима сабаб?», дедилар. У: «Мени ўраб олган ғам-ташвишлар ва қарзлар, эй Расулуллаҳ», деди. У: «Сенга шундай сўзларни ўргатайми, агар сен уларни айтсанг, Аллаҳ азза ва жалла ғамингни кетказади ва қарзингни адо этади?», дедилар. У айтди: «Ҳа, эй Расулуллаҳ», дедим. У: «Тонгга кирганингда ва кечқурун кирганингда айт: ‹Аллаҳумма инний аъузу бика минал-ҳамми вал-ҳазани ва аъузу бика минал-ажзи вал-касали ва аъузу бика минал-жубни вал-бухли ва аъузу бика мин ғалабатид-дайни ва қоҳрир-рижаал (Эй Аллаҳ, мен ғам ва қайғудан Сенга сиғинаман, ожизлик ва дангасаликдан Сенга сиғинаман, қўрқоқлик ва бахилликдан Сенга сиғинаман, қарз оғирлиги ва кишиларнинг зўравонлигидан Сенга сиғинаман)›», дедилар. У айтди: Мен шуни қилдим, Аллаҳ азза ва жалла ғамимни кетказди ва қарзимни адо этди.