حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ فَرْوَةَ بْنِ نَوْفَلٍ الأَشْجَعِيِّ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ عَمَّا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْعُو بِهِ قَالَتْ كَانَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا عَمِلْتُ وَمِنْ شَرِّ مَا لَمْ أَعْمَلْ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Жарийр ривоят қилди, у Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Фарва ибн Навфал ал-Ашжаъийдан ривоят қилиб айтди: Мен Оиша — мўминлар онасидан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам нима билан дуо қилганлари ҳақида сўрадим. У: «У: ‹Аллаҳумма инний аъузу бика мин шарри маа амилту ва мин шарри маа лам аъмал (Эй Аллаҳ, мен қилган ишимнинг ёмонлигидан ва қилмаган ишимнинг ёмонлигидан Сенга сиғинаман)› деб айтар эдилар», деди.