حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ بْنِ مَيْسَرَةَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا السَّائِبُ بْنُ عُمَرَ الْمَخْزُومِيُّ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ كَانَ يَقُودُ ابْنَ عَبَّاسٍ فَيُقِيمُهُ عِنْدَ الشُّقَّةِ الثَّالِثَةِ مِمَّا يَلِي الرُّكْنَ الَّذِي يَلِي الْحَجَرَ مِمَّا يَلِي الْبَابَ فَيَقُولُ لَهُ ابْنُ عَبَّاسٍ أُنْبِئْتَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي هَا هُنَا فَيَقُولُ " نَعَمْ " . فَيَقُومُ فَيُصَلِّي .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ибн Майсара ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, бизга Соиб ибн Умар ал-Махзумий ривоят қилди, менга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибнус-Соиб ривоят қилди, у отасидан: У Ибн Аббосни етаклаб бориб, уни Ҳажарга яқин Рукнга яқин эшикка яқин учинчи қисм (девор) олдида турғизарди. Шунда Ибн Аббос унга: «Менга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мана шу ерда намоз ўқиганини хабар беришди» дерди. У: «Ҳа» дерди. Сўнг у туриб намоз ўқирди.