أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا السَّائِبُ بْنُ عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ كَانَ يَقُودُ ابْنَ عَبَّاسٍ وَيُقِيمُهُ عِنْدَ الشُّقَّةِ الثَّالِثَةِ مِمَّا يَلِي الرُّكْنَ الَّذِي يَلِي الْحَجَرَ مِمَّا يَلِي الْبَابَ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ أَمَا أُنْبِئْتَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي هَا هُنَا فَيَقُولُ نَعَمْ فَيَتَقَدَّمُ فَيُصَلِّي .
Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга ас-Соиб ибн Умар ривоят қилди, у деди: менга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн ас-Соиб отасидан ривоят қилдики, у Ибн Аббосни етаклаб, уни эшикка ёндош, Ҳажар (ал-Асвад)га ёндош рукнга (бурчакка) яқин учинчи бўлак олдида турғизар эди. Ибн Аббос: «Сенга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шу ерда намоз ўқиганлари хабар берилмаганми?» деди. У: «Ҳа,» дерди. Шунда (Ибн Аббос) олдинга ўтиб намоз ўқирди.