حَدَّثَنَا أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَحْمَدُ بْنُ شُعَيْبٍ مِنْ لَفْظِهِ قَالَ أَنْبَأَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ مَا أَرَاكَ تَسْتَلِمُ إِلاَّ هَذَيْنِ الرُّكْنَيْنِ قَالَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ مَسْحَهُمَا يَحُطَّانِ الْخَطِيئَةَ " . وَسَمِعْتُهُ يَقُولُ " مَنْ طَافَ سَبْعًا فَهُوَ كَعِدْلِ رَقَبَةٍ " .
Бизга Абу Абдурраҳмон Аҳмад ибн Шуъайб ўз лафзидан ривоят қилди, у деди: бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Атодан, у Абдуллаҳ ибн Убайд ибн Умайрдан (ривоят қилдики), бир киши: «Эй Абу Абдурраҳмон, мен сени фақат шу икки рукнни (бурчакни) истилом қилаётганингни (силаб ўпаётганингни) кўраман,» деди. У: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: ‹Уларни силаш хатоларни тўкиб ташлайди,› деганларини эшитдим. Яна уларнинг: ‹Ким етти марта тавоф қилса, у (бир) қул озод қилганча (ажрли) бўлади,› деганларини эшитдим,» деди.