حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا حَفْصٌ، عَنْ هِشَامٍ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَمَى جَمْرَةَ الْعَقَبَةِ يَوْمَ النَّحْرِ ثُمَّ رَجَعَ إِلَى مَنْزِلِهِ بِمِنًى فَدَعَا بِذِبْحٍ فَذُبِحَ ثُمَّ دَعَا بِالْحَلاَّقِ فَأَخَذَ بِشِقِّ رَأْسِهِ الأَيْمَنِ فَحَلَقَهُ فَجَعَلَ يَقْسِمُ بَيْنَ مَنْ يَلِيهِ الشَّعْرَةَ وَالشَّعْرَتَيْنِ ثُمَّ أَخَذَ بِشِقِّ رَأْسِهِ الأَيْسَرِ فَحَلَقَهُ ثُمَّ قَالَ " هَا هُنَا أَبُو طَلْحَةَ " . فَدَفَعَهُ إِلَى أَبِي طَلْحَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Алў ривоят қилди, бизга Ҳафс Ҳишомдан, у Ибн Сийриндан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам наҳр куни Жамратул-Ақабага тош отди, кейин Минодаги манзилига қайтди, қурбонлик сўраб, у сўйилди. Сўнг сартарош сўраб, у бошининг ўнг томонини олиб тарошлади, сўнг ёнидагиларга бир-икки тукдан тарқата бошлади. Кейин бошининг чап томонини олиб тарошлади, сўнг деди: «Абу Талҳа шу ерда», ва уни Абу Талҳага берди.