وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَنَسِ، بْنِ مَالِكٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَمَى جَمْرَةَ الْعَقَبَةِ ثُمَّ انْصَرَفَ إِلَى الْبُدْنِ فَنَحَرَهَا وَالْحَجَّامُ جَالِسٌ وَقَالَ بِيَدِهِ عَنْ رَأْسِهِ فَحَلَقَ شِقَّهُ الأَيْمَنَ فَقَسَمَهُ فِيمَنْ يَلِيهِ ثُمَّ قَالَ " احْلِقِ الشِّقَّ الآخَرَ " . فَقَالَ " أَيْنَ أَبُو طَلْحَةَ " . فَأَعْطَاهُ إِيَّاهُ .
Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Абдул-Аъло ривоят қилди, бизга Ҳишом Муҳаммаддан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жамратул-Ақабани отди, сўнг қурбонлик туяларига (будн) ўтиб, уларни наҳр қилди; сартарош (ҳажжом) ўтирган эди, у қўли билан бошига ишора қилди, (сартарош) ўнг ярмини олдирди, у уни ўзига яқинлар орасида тақсимлади, сўнг: «Иккинчи ярмини олдир» деди. Кейин: «Абу Талҳа қани?» деди ва уни унга берди.