وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالُوا أَخْبَرَنَا حَفْصُ بْنُ، غِيَاثٍ عَنْ هِشَامٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ أَمَّا أَبُو بَكْرٍ فَقَالَ فِي رِوَايَتِهِ لِلْحَلاَّقِ " هَا " . وَأَشَارَ بِيَدِهِ إِلَى الْجَانِبِ الأَيْمَنِ هَكَذَا فَقَسَمَ شَعَرَهُ بَيْنَ مَنْ يَلِيهِ - قَالَ - ثُمَّ أَشَارَ إِلَى الْحَلاَّقِ وَإِلَى الْجَانِبِ الأَيْسَرِ فَحَلَقَهُ فَأَعْطَاهُ أُمَّ سُلَيْمٍ . وَأَمَّا فِي رِوَايَةِ أَبِي كُرَيْبٍ قَالَ فَبَدَأَ بِالشِّقِّ الأَيْمَنِ فَوَزَّعَهُ الشَّعَرَةَ وَالشَّعَرَتَيْنِ بَيْنَ النَّاسِ ثُمَّ قَالَ بِالأَيْسَرِ فَصَنَعَ بِهِ مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ قَالَ " هَا هُنَا أَبُو طَلْحَةَ " . فَدَفَعَهُ إِلَى أَبِي طَلْحَةَ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Ибн Нумайр ва Абу Курайб ривоят қилиб: бизга Ҳафс ибн Ғиёс Ҳишомдан шу иснод билан хабар берди, дедилар. Абу Бакр ўз ривоятида сартарошга: «Мана» деди ва қўли билан ўнг томонга шундай ишора қилди, деб айтди; у сочини ўзига яқинлар орасида тақсимлади. (Ровий) деди: Сўнг у сартарошга ва чап томонга ишора қилди, у уни олдирди ва уни Умму Сулаймга берди. Абу Курайбнинг ривоятида эса: «У ўнг ярмидан бошлади ва сочни — биттадан, иккитадан — одамлар орасида улашди, сўнг: ‹чап (ярми)›, деди ва у билан ҳам худди шундай қилди, кейин: ‹Мана шу ерда Абу Талҳа›, деди ва уни Абу Талҳага берди» деди.