حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَتَى مِنًى فَأَتَى الْجَمْرَةَ فَرَمَاهَا ثُمَّ أَتَى مَنْزِلَهُ بِمِنًى وَنَحَرَ ثُمَّ قَالَ لِلْحَلاَّقِ " خُذْ " . وَأَشَارَ إِلَى جَانِبِهِ الأَيْمَنِ ثُمَّ الأَيْسَرِ ثُمَّ جَعَلَ يُعْطِيهِ النَّاسَ .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ҳафс ибн Ғиёс Ҳишомдан, у Муҳаммад ибн Сириндан, у Анас ибн Моликдан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Минога келди, Жамрага келиб уни отди, сўнг Минодаги манзилига келиб, наҳр (қурбонлик) қилди, кейин сартарошга: «Ол» деди ва ўнг томонига, сўнг чап томонига ишора қилди, кейин уни (сочини) одамларга улашишни бошлади.