حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، حَدَّثَنَا ثَابِتٌ الْبُنَانِيُّ، أَنَّهُ سَمِعَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُفْطِرُ عَلَى رُطَبَاتٍ قَبْلَ أَنْ يُصَلِّيَ فَإِنْ لَمْ تَكُنْ رُطَبَاتٌ فَعَلَى تَمَرَاتٍ فَإِنْ لَمْ تَكُنْ حَسَا حَسَوَاتٍ مِنْ مَاءٍ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Жаъфар ибн Сулаймон ривоят қилди, бизга Собит ал-Буноний ривоят қилдики, у Анас ибн Моликнинг шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намоз ўқишдан олдин янги хурмолар билан рўзаларини очардилар. Агар янги хурмолар бўлмаса, қуруқ хурмолар билан; агар бўлмаса, бир неча қултум сув билан (очардилар).