حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ بْنُ نَجْدَةَ، حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ بْنُ الْوَلِيدِ، عَنِ ابْنِ ثَوْبَانَ، عَنْ أَبِيهِ، يَرُدُّ إِلَى مَكْحُولٍ إِلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ غُنْمٍ الأَشْعَرِيِّ أَنَّ أَبَا مَالِكٍ الأَشْعَرِيَّ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ فَصَلَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَمَاتَ أَوْ قُتِلَ فَهُوَ شَهِيدٌ أَوْ وَقَصَهُ فَرَسُهُ أَوْ بَعِيرُهُ أَوْ لَدَغَتْهُ هَامَّةٌ أَوْ مَاتَ عَلَى فِرَاشِهِ أَوْ بِأَىِّ حَتْفٍ شَاءَ اللَّهُ فَإِنَّهُ شَهِيدٌ وَإِنَّ لَهُ الْجَنَّةَ " .
Бизга Абдулваҳҳоб ибн Нажда ривоят қилди, бизга Бақийя ибн ал-Валид Ибн Савбондан, у отасидан ривоят қилди — (санад) Макҳулга, ундан Абдурраҳмон ибн Ғунм ал-Ашъарийга қайтади — Абу Молик ал-Ашъарий деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитдим: «Ким Аллаҳ йўлида (жангга) чиқиб вафот этса ёки ўлдирилса, у шаҳиддир. Ёки уни оти ё туяси йиқитиб (ўлдирса), ёки уни заҳарли жонивор чақса, ёки ўз тўшагида вафот этса, ёки Аллаҳ хоҳлаган ҳар қандай ўлим билан ўлса — у шаҳиддир ва унга жаннат бордир.»