حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ نَافِعٍ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ صَفِيَّةَ بِنْتِ شَيْبَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَتْ إِحْدَانَا إِذَا أَصَابَتْهَا جَنَابَةٌ أَخَذَتْ ثَلاَثَ حَفَنَاتٍ هَكَذَا - تَعْنِي بِكَفَّيْهَا جَمِيعًا - فَتَصُبُّ عَلَى رَأْسِهَا وَأَخَذَتْ بِيَدٍ وَاحِدَةٍ فَصَبَّتْهَا عَلَى هَذَا الشِّقِّ وَالأُخْرَى عَلَى الشِّقِّ الآخَرِ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Абу Букайр ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Нофиъ ривоят қилди, у ал-Ҳасан ибн Муслимдан, у Сафийя бинт Шайбадан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Биздан бирига жанобат етганда у шу тариқа уч ҳовуч — яъни иккала кафти билан — олиб, бошига қуяр, сўнг бир қўли билан олиб, уни бу томонга қуяр, иккинчисини бошқа томонга қуярди.