حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ حَنْبَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو نُوحٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سِمَاكٌ الْحَنَفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عَبَّاسٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ، قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ بَدْرٍ فَأَخَذَ - يَعْنِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - الْفِدَاءَ أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { مَا كَانَ لِنَبِيٍّ أَنْ يَكُونَ لَهُ أَسْرَى حَتَّى يُثْخِنَ فِي الأَرْضِ } إِلَى قَوْلِهِ { لَمَسَّكُمْ فِيمَا أَخَذْتُمْ } مِنَ الْفِدَاءِ ثُمَّ أَحَلَّ لَهُمُ اللَّهُ الْغَنَائِمَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ سَمِعْتُ أَحْمَدَ بْنَ حَنْبَلٍ يُسْأَلُ عَنِ اسْمِ أَبِي نُوحٍ فَقَالَ أَيْشٍ تَصْنَعُ بِاسْمِهِ اسْمُهُ اسْمٌ شَنِيعٌ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ اسْمُ أَبِي نُوحٍ قُرَادٌ وَالصَّحِيحُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ غَزْوَانَ .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Ҳанбал ривоят қилди, деди: бизга Абу Нуҳ ривоят қилди, деди: бизга Икрима ибн Аммор хабар берди, деди: бизга Симок ал-Ҳанафий ривоят қилди, деди: бизга Ибн Аббос ривоят қилди, деди: менга Умар ибнул-Хаттоб ривоят қилди, у деди: Бадр куни бўлганида, у — яъни Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам — фидя (товон) олганида, Аллаҳ азза ва жалла: «Набийга, то ер юзида (душманни) босиб эзмагунча, асирлари бўлиши ярашмас эди» дегандан тортиб «Олган нарсангиз (фидя) сабабли сизга (азоб) етарди» дегунгача нозил қилди. Сўнг Аллаҳ уларга ўлжаларни ҳалол қилди. Абу Довуд деди: Мен Аҳмад ибн Ҳанбалнинг Абу Нуҳнинг исми ҳақида сўралганини эшитдим, у: «Унинг исми билан нима қиласан, унинг исми ёқимсиз бир исмдир» деди. Абу Довуд деди: Абу Нуҳнинг исми Қурод эди, тўғриси эса Абдурроҳман ибн Ғазвон.