حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي الْعُشَرَاءِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَمَا تَكُونُ الذَّكَاةُ إِلاَّ مِنَ اللَّبَّةِ أَوِ الْحَلْقِ قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ طَعَنْتَ فِي فَخِذِهَا لأَجْزَأَ عَنْكَ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهَذَا لاَ يَصْلُحُ إِلاَّ فِي الْمُتَرَدِّيَةِ وَالْمُتَوَحِّشِ .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Абул-Ушарўдан, у отасидан ривоят қилдики, у деди: Эй Расулуллаҳ, закот (сўйиш) фақат бўйин ёки томоқдангина бўладими? У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Агар унинг сонини санчсанг ҳам, сендан етарли бўларди.» Абу Довуд деди: Бу фақат йиқилиб қолган ва ёввойи бўлиб қочиб кетган ҳайвонда жоиз бўлади.