حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّازُ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ، وَمَنْصُورٌ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ قَالَ لِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ سَمُرَةَ لاَ تَسْأَلِ الإِمَارَةَ فَإِنَّكَ إِذَا أُعْطِيتَهَا عَنْ مَسْأَلَةٍ وُكِلْتَ فِيهَا إِلَى نَفْسِكَ وَإِنْ أُعْطِيتَهَا عَنْ غَيْرِ مَسْأَلَةٍ أُعِنْتَ عَلَيْهَا " .
Бизга Муҳаммад ибн ас-Саббоҳ ал-Баззоз ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, бизга Юнус ва Мансур ал-Ҳасандан, у Абдурраҳмон ибн Самурадан ривоят қилди. У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менга деди: «Эй Абдурраҳмон ибн Самура, амирликни сўрама! Чунки агар у сенга сўраганинг туфайли берилса, сен унда ўзингга (ёлғиз) топшириласан; агар у сенга сўрамаганинг ҳолда берилса, сен унда (Аллаҳнинг) ёрдамига мушарраф бўласан.»