حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ بَقِيَّةَ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ أَخِيهِ، عَنْ بِشْرِ بْنِ قُرَّةَ الْكَلْبِيِّ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ انْطَلَقْتُ مَعَ رَجُلَيْنِ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَتَشَهَّدَ أَحَدُهُمَا ثُمَّ قَالَ جِئْنَا لِتَسْتَعِينَ بِنَا عَلَى عَمَلِكَ . وَقَالَ الآخَرُ مِثْلَ قَوْلِ صَاحِبِهِ . فَقَالَ " إِنَّ أَخْوَنَكُمْ عِنْدَنَا مَنْ طَلَبَهُ " . فَاعْتَذَرَ أَبُو مُوسَى إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ لَمْ أَعْلَمْ لِمَا جَاءَا لَهُ . فَلَمْ يَسْتَعِنْ بِهِمَا عَلَى شَىْءٍ حَتَّى مَاتَ .
Бизга Ваҳб ибн Бақийя ривоят қилди, бизга Холид Исмоил ибн Абу Холиддан, у акасидан, у Бишр ибн Қурра ал-Калбийдан, у Абу Бурдадан, у Абу Мусодан ривоят қилди. У деди: Мен икки киши билан Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига бордим. Улардан бири шаҳодат (калима) айтиб, сўнг деди: «Биз сени ишингга (лавозимга) қўйишингни сўраб келдик.» Иккинчиси ҳам шеригининг сўзи каби айтди. Шунда у (Набий) деди: «Бизнинг наздимизда энг хиёнаткорингиз уни (лавозимни) сўраганидир.» Абу Мусо эса Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга узр айтиб: «Мен улар нима учун келганларини билмаган эдим» деди. Сўнг у (Набий) уларни ҳеч қандай ишга қўймади, токи (Абу Мусо) вафот этгунича.