أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ ابْنُ هَارُونَ - قَالَ أَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، وَمُحَمَّدِ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ هُرْمُزَ، قَالَ كَتَبَ نَجْدَةُ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ يَسْأَلُهُ عَنْ سَهْمِ، ذِي الْقُرْبَى لِمَنْ هُوَ قَالَ يَزِيدُ بْنُ هُرْمُزَ وَأَنَا كَتَبْتُ كِتَابَ ابْنِ عَبَّاسٍ إِلَى نَجْدَةَ كَتَبْتُ إِلَيْهِ كَتَبْتَ تَسْأَلُنِي عَنْ سَهْمِ ذِي الْقُرْبَى لِمَنْ هُوَ وَهُوَ لَنَا أَهْلَ الْبَيْتِ وَقَدْ كَانَ عُمَرُ دَعَانَا إِلَى أَنْ يُنْكِحَ مِنْهُ أَيِّمَنَا وَيُحْذِيَ مِنْهُ عَائِلَنَا وَيَقْضِيَ مِنْهُ عَنْ غَارِمِنَا فَأَبَيْنَا إِلاَّ أَنْ يُسَلِّمَهُ لَنَا وَأَبَى ذَلِكَ فَتَرَكْنَاهُ عَلَيْهِ .
Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Язид — у ибн Ҳорундир — ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ишоқ хабар берди, аз-Зуҳрийдан ва Муҳаммад ибн Алидан, улар Язид ибн Ҳурмуздан (ривоят қилдилар), у деди: Нажда Ибн Аббосга зул-қурбо (қариндошлик) улуши кимга (тегишли) эканлигини сўраб хат ёзди. Язид ибн Ҳурмуз деди: Ибн Аббоснинг Наждага (йўллаган) хатини мен ёзган эдим. Мен унга шундай ёздим: «Сен менга зул-қурбо улуши кимга (тегишли) эканлигини сўраб ёзибсан; у биз Аҳли Байтники. Умар бизни (бу улушдан) беваларимизни уйлантиришга, муҳтожларимизга беришга ва қарздорларимизнинг қарзини тўлашга (фойдаланишимизга) чақирган эди, бироқ биз уни бизга тўлиқ топширишидан бошқасига кўнмадик, у эса бунга кўнмади. Шундай қилиб, биз уни унга (яъни давлатга) қолдирдик.»