حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مُغِيرَةَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، قَالَ قَالَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ قَيْسٍ طَلَّقَنِي زَوْجِي ثَلاَثًا عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ سُكْنَى لَكِ وَلاَ نَفَقَةَ " . قَالَ مُغِيرَةُ فَذَكَرْتُهُ لإِبْرَاهِيمَ فَقَالَ قَالَ عُمَرُ لاَ نَدَعُ كِتَابَ اللَّهِ وَسُنَّةَ نَبِيِّنَا صلى الله عليه وسلم لِقَوْلِ امْرَأَةٍ لاَ نَدْرِي أَحَفِظَتْ أَمْ نَسِيَتْ . وَكَانَ عُمَرُ يَجْعَلُ لَهَا السُّكْنَى وَالنَّفَقَةَ . حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَنْبَأَنَا حُصَيْنٌ، وَإِسْمَاعِيلُ، وَمُجَالِدٌ، قَالَ هُشَيْمٌ وَحَدَّثَنَا دَاوُدُ، أَيْضًا عَنِ الشَّعْبِيِّ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ فَسَأَلْتُهَا عَنْ قَضَاءِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِيهَا فَقَالَتْ طَلَّقَهَا زَوْجُهَا الْبَتَّةَ فَخَاصَمَتْهُ فِي السُّكْنَى وَالنَّفَقَةِ فَلَمْ يَجْعَلْ لَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةً . وَفِي حَدِيثِ دَاوُدَ قَالَتْ وَأَمَرَنِي أَنْ أَعْتَدَّ فِي بَيْتِ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهُوَ قَوْلُ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْهُمُ الْحَسَنُ الْبَصْرِيُّ وَعَطَاءُ بْنُ أَبِي رَبَاحٍ وَالشَّعْبِيُّ وَبِهِ يَقُولُ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَقَالُوا لَيْسَ لِلْمُطَلَّقَةِ سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةٌ إِذَا لَمْ يَمْلِكْ زَوْجُهَا الرَّجْعَةَ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْهُمْ عُمَرُ وَعَبْدُ اللَّهِ إِنَّ الْمُطَلَّقَةَ ثَلاَثًا لَهَا السُّكْنَى وَالنَّفَقَةُ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَأَهْلِ الْكُوفَةِ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ لَهَا السُّكْنَى وَلاَ نَفَقَةَ لَهَا . وَهُوَ قَوْلُ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ وَاللَّيْثِ بْنِ سَعْدٍ وَالشَّافِعِيِّ . وَقَالَ الشَّافِعِيُّ إِنَّمَا جَعَلْنَا لَهَا السُّكْنَى بِكِتَابِ اللَّهِ قَالَ اللَّهُ تَعَالَى: (لاَ تُخْرِجُوهُنَّ مِنْ بُيُوتِهِنَّ وَلاَ يَخْرُجْنَ إِلاَّ أَنْ يَأْتِينَ بِفَاحِشَةٍ مُبَيِّنَةٍ ) قَالُوا هُوَ الْبَذَاءُ أَنْ تَبْذُوَ عَلَى أَهْلِهَا . وَاعْتَلَّ بِأَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ لَمْ يَجْعَلْ لَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم السُّكْنَى لِمَا كَانَتْ تَبْذُو عَلَى أَهْلِهَا . قَالَ الشَّافِعِيُّ وَلاَ نَفَقَةَ لَهَا لِحَدِيثِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي قِصَّةِ حَدِيثِ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, Муғийрадан, у аш-Шаъбийдан (ривоят қилдики), у деди: Фотима бинт Қайс айтди: эрим мени Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида уч талоғ қилди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сенга (уйдан) жой ҳам, нафақа ҳам йўқ,» дедилар. Муғийра деди: мен буни Иброҳимга эслатдим, у: «Умар деди: «Биз Аллаҳнинг Китобини ва Пайғамбаримиз (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннатини бир аёлнинг сўзи учун тарк этмаймиз — биз у (аёл) ёдлаганми ёки унутганми, билмаймиз,» деди,» деди. Умар унга (уйдан) жой ва нафақа берар эди. Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Ҳусайн, Исмоил ва Мужолид хабар берди; Ҳушайм деди: бизга Довуд ҳам аш-Шаъбийдан ривоят қилди, у деди: мен Фотима бинт Қайс ҳузурига кириб, ундан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг у ҳақидаги ҳукмини сўрадим. У: «Эрим мени «баттата» (қатъий) талоғ қилди, мен у билан (уйдан) жой ва нафақа хусусида даъволашдим, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга на жой, на нафақа бердилар,» деди. Довуднинг ҳадисида: «(Набий) менга Ибн Умми Мактум уйида иддамни ўтказишни буюрдилар,» дегани (келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу баъзи илм аҳлининг сўзидир — улар орасида ал-Ҳасан ал-Басрий, Ато ибн Абу Рабоҳ ва аш-Шаъбий; шу (сўз) билан Аҳмад ва Ишоқ ҳам айтади. Улар: «Эри қайтариб олишга эга бўлмаса (уч талоғ қилса), талоғ қилинган аёлга на жой, на нафақа бор,» дедилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бўлган баъзи илм аҳли — улар орасида Умар ва Абдуллаҳ — «Уч талоғ қилинган аёлга (уйдан) жой ва нафақа бор,» дедилар. Бу Суфён ас-Саврий ва Куфа аҳлининг сўзидир. Баъзи илм аҳли: «Унга жой бор, лекин нафақа йўқ,» дедилар. Бу Молик ибн Анас, ал-Лайс ибн Саъд ва Шофеийнинг сўзидир. Шофеий деди: «Биз унга жойни Аллаҳнинг Китобига биноан бердик; Аллаҳ таоло: «...уларни уйларидан чиқарманглар ва улар ҳам чиқмасинлар, магар очиқ бузуқлик (фоҳиша) қилсаларгина (мустасно),» (Талоғ сураси, 1) деди. Улар дедилар: «Бу (фоҳиша) — уй аҳлига қўполлик (бадзабонлик) қилишидир.» (Шофеий) Фотима бинт Қайсга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жой бермаганликларини, у уй аҳлига қўполлик қилгани сабабли эди, деб далил келтирди. Шофеий деди: «Унга нафақа ҳам йўқ — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Фотима бинт Қайс қиссасидаги ҳадиси сабабли.»