وَحَدَّثَنَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ جَبَلَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ رُزَيْقٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ كُنْتُ مَعَ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ جَالِسًا فِي الْمَسْجِدِ الأَعْظَمِ وَمَعَنَا الشَّعْبِيُّ فَحَدَّثَ الشَّعْبِيُّ بِحَدِيثِ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَجْعَلْ لَهَا سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةً ثُمَّ أَخَذَ الأَسْوَدُ كَفًّا مِنْ حَصًى فَحَصَبَهُ بِهِ . فَقَالَ وَيْلَكَ تُحَدِّثُ بِمِثْلِ هَذَا قَالَ عُمَرُ لاَ نَتْرُكُ كِتَابَ اللَّهِ وَسُنَّةَ نَبِيِّنَا صلى الله عليه وسلم لِقَوْلِ امْرَأَةٍ لاَ نَدْرِي لَعَلَّهَا حَفِظَتْ أَوْ نَسِيَتْ لَهَا السُّكْنَى وَالنَّفَقَةُ قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { لاَ تُخْرِجُوهُنَّ مِنْ بُيُوتِهِنَّ وَلاَ يَخْرُجْنَ إِلاَّ أَنْ يَأْتِينَ بِفَاحِشَةٍ مُبَيِّنَةٍ} .
Ва бизга буни Муҳаммад ибн Амр ибн Жабала ривоят қилди, бизга Абу Аҳмад ривоят қилди, бизга Аммор ибн Рузайқ Абу Ишоқдан ривоят қилди, у деди: Мен ал-Асвад ибн Язид билан ал-Масжид ал-Аъзамда ўтирган эдим, биз билан аш-Шаъбий ҳам бор эди. Аш-Шаъбий Фотима бинт Қайснинг ҳадисини — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга на маскан, на нафақа бермаганини — нақл қилди. Шунда ал-Асвад бир ҳовуч шағал олиб, уни (Шаъбийга) отди ва: «Вой сенга! Шунақа нарсани ривоят қиляпсанми? Умар: ‹Биз бир аёлнинг сўзи учун — уни ёдда сақлаб қолганми ёки унутганми, билмаймиз — Аллаҳнинг Китобини ва Набиймиз (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Суннатини тарк этмаймиз; унга маскан ва нафақа бордир› деди. Аллаҳ азза ва жалла: ‹Уларни уйларидан чиқарманг, улар ҳам чиқмасинлар — очиқ бир фоҳиша (иш) қилмаганларича› деди» деди.