أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي قَيْسُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ سَمِعْتُ طَارِقَ بْنَ شِهَابٍ، قَالَ قَالَ أَبُو مُوسَى أَقْبَلْتُ مِنَ الْيَمَنِ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مُنِيخٌ بِالْبَطْحَاءِ حَيْثُ حَجَّ فَقَالَ " أَحَجَجْتَ " . قُلْتُ نَعَمْ . قَالَ " كَيْفَ قُلْتَ " . قَالَ قُلْتُ لَبَّيْكَ بِإِهْلاَلٍ كَإِهْلاَلِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " فَطُفْ بِالْبَيْتِ وَبِالصَّفَا وَالْمَرْوَةِ وَأَحِلَّ " . فَفَعَلْتُ ثُمَّ أَتَيْتُ امْرَأَةً فَفَلَتْ رَأْسِي فَجَعَلْتُ أُفْتِي النَّاسَ بِذَلِكَ حَتَّى كَانَ فِي خِلاَفَةِ عُمَرَ فَقَالَ لَهُ رَجُلٌ يَا أَبَا مُوسَى رُوَيْدَكَ بَعْضَ فُتْيَاكَ فَإِنَّكَ لاَ تَدْرِي مَا أَحْدَثَ أَمِيرُ الْمُؤْمِنِينَ فِي النُّسُكِ بَعْدَكَ . قَالَ أَبُو مُوسَى يَا أَيُّهَا النَّاسُ مَنْ كُنَّا أَفْتَيْنَاهُ فَلْيَتَّئِدْ فَإِنَّ أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ قَادِمٌ عَلَيْكُمْ فَائْتَمُّوا بِهِ . وَقَالَ عُمَرُ إِنْ نَأْخُذْ بِكِتَابِ اللَّهِ فَإِنَّهُ يَأْمُرُنَا بِالتَّمَامِ وَإِنْ نَأْخُذْ بِسُنَّةِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَإِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَحِلَّ حَتَّى بَلَغَ الْهَدْىُ مَحِلَّهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Қайс ибн Муслим хабар берди, у деди: Мен Ториқ ибн Шиҳобнинг шундай деганини эшитдим: Абу Мусо деди: Мен Ямандан келдим, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳаж қилган жойда, Батҳода (туяларини) чўктириб турган эдилар. У: «Ҳажга (ният қилиб) келдингми?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Қандай (талбия) айтдинг?» дедилар. Мен: «Лаббайка, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг эҳромлари каби эҳром билан, дедим,» дедим. У: «Ундай бўлса, Байтни ва Сафо билан Марвани тавоф қил ва эҳромдан чиқ,» дедилар. Мен шундай қилдим, сўнг бир аёлнинг олдига келдим, у бошимдаги битларни тозалади. Мен одамларга шу (ҳақида) фатво бериб юрдим, токи Умарнинг халифалигида бир киши унга: «Эй Абу Мусо, баъзи фатволарингда шошилма, чунки сен амирул-мўминин сендан кейин ҳаж амалларида нима янгилик киритганини билмайсан,» деди. Абу Мусо деди: «Эй одамлар, биз кимга фатво берган бўлсак, у шошилмасин, чунки амирул-мўминин ҳузурингизга келмоқда, унга эргашинглар.» Умар деди: «Агар биз Аллаҳнинг Китобини олсак, у бизни (ҳажни ва умрани) мукаммал адо этишга буюради. Агар биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннатини олсак, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳадий ўз жойига етмагунича эҳромдан чиқмаганлар.»